Društvo
Bez 95 bodova gotovo nemoguće do nekih gimnazija: Brojke koje su obeležile upis u srednje škole 2026
Za veliki broj osmaka ovogodišnji upis u srednje škole bio je daleko neizvesniji nego prethodnih godina. Iako se pravila upisa nisu menjala, a maksimalan broj bodova ostao isti, konačne rang - liste posle prvog upisnog kruga pokazale su da su kandidati za mesto u gimnazijama morali da osvoje više bodova nego prošle godine. Analiza podataka sa portala Moja srednja škola pokazuje da je za upis u neke gimnazije bilo potrebno gotovo maksimalnih 100 bodova.
Konačna raspodela učenika po srednjim školama objavljena je 29. juna, a elektronski upis u srednje škole je usledio već sledećeg jutra. Time je zvanično okončan jedan od najstresnijih perioda za osmake i njihove roditelje - trka za mesto u željenoj srednjoj školi. Ipak, ukoliko je željena škola bila neka od gimnazija, mnogi su ostali ispod crte. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je konkurencija u velikom broju gimnazija dodatno porasla. Na pojedinim smerovima bilo je neophodno više od 95 bodova, dok je i u školama koje su ranijih godina primale učenike sa nešto manje bodova sada podignuta donja granica za upis.
Zašto je porastao upisni prag
Ministarstvo prosvete nije menjalo sistem bodovanja niti je administrativno povećalo uslov za upis. I ove godine učenici su mogli da osvoje najviše 100 bodova – do 60 na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda i do 40 na završnom ispitu.
Na osnovu analiza, jedan od glavnih razloga za porast upisnog praga su rezultati završnog ispita, ali i sve veće interesovanje za upis u gimnazije. Veliki broj učenika osvojio je visok ukupan broj bodova, pa su i minimalne granice za upis pomerene naviše. To se najbolje vidi kod najtraženijih gimnazija, gde je razlika između učenika koji su uspeli da se upišu i onih koji su ostali ispod crte negde iznosila samo nekoliko desetinki boda. Upravo zato su i minimalna povećanja rezultata na maloj maturi ove godine imala značajan uticaj na konačni raspored kandidata.
Koliko je bodova bilo potrebno za najtraženije gimnazije
Prema podacima Ministarstva prosvete, osnovnu školu je ove godine završilo nešto više od 64.400 učenika, dok je srednje škole širom Srbije čekalo 71.614 slobodnih mesta - od toga oko 17.000 u gimnazijama. Plan upisa za školsku 2026/2027. godinu nije doneo značajnije povećanje broja gimnazijskih odeljenja.
Za upis u najtraženije beogradske gimnazije i ove godine bio je neophodan broj bodova koji graniči sa savršenim rezultatom:
- Četrnaesta gimnazija – prirodno-matematički smer: 96,05 bodova
- Deseta gimnazija – opšti smer: 95,20 bodova
- Treća gimnazija – prirodno-matematički smer: 95,10 bodova
- Deveta gimnazija – prirodno-matematički smer: 94,65 bodova, društveno-jezički 93,47 bodova
Za približno isti broj mesta konkurisao je veći broj učenika sa visokim brojem bodova, što je dodatno povećalo pritisak na najpopularnije škole. Kao rezultat ovoga je povećana donja granica za upis.
Kandidati koji su upisali ove gimnazije praktično su morali da imaju odličan uspeh tokom cele osnovne škole i gotovo bez greške da polože malu maturu.
Kompletne rang-liste dostupne su na portalu Moja srednja škola.
Bodovi rastu i van Beograda
Veliko interesovanje za gimnazije nije bilo ograničeno samo na Beograd. Iako su beogradske gimnazije i dalje među najtraženijima, visoki upisni pragovi zabeleženi su i u drugim gradovima, što pokazuje da je konkurencija za gimnazijske smerove ostala izuzetno jaka širom Srbije. Istovremeno, u delu trogodišnjih i manje traženih stručnih škola ostalo je slobodnih mesta i posle prvog upisnog kruga.
Da su gimnazije i ove godine bile najtraženije, ukazao je i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković još na početku polaganja završnog ispita. On je za RTS izjavio da u srednjim školama ima dovoljno mesta za sve učenike, ali da je najveća konkurencija tradicionalno upravo za upis u gimnazije.
Live
