Šta je pokazala mala matura: Test iz srpskog jezika osmaci uradili za dvojku

Osmaci su ove godine, u odnosu na prošlu, bolje uradili test iz matematike i predmeta po izboru, dok su podbacili na testu iz srpskog jezika. Prosečna ocena iz srpskog jezika je 10,68 poena, što je skoro za poen lošije od prethodne godine. Na bodovnoj skali ocenjivanja u školi, polovina urađenih zadataka dovoljna je za prelaznu ocenu, dvojku. 

Rezultati ovogodišnjeg testa pokrenuli su polemiku u javnosti šta je dovelo do ovakvih rezultata, da li je problem u težini testa ili preopterećenim planovima i programima?

Naš izbor

Šta su pokazali rezultati male mature: Prosečno znanje učenika iz srpskog i matematike za jaku dvojku

Prosečan broj poena na završnom ispitu na testu iz matematike ove godine je bio 12,86 poena, što je za oko jedan bod više u odnosu na prošlu godinu. Prosečan broj bodova na trećem testu (svi predmeti) ove godine iznosi 14,74, što je za 0,23 poena više u odnosu na prošlu godinu. Na testu iz geografije prosek bodova iznosi 14,57, iz biologije 13,49, istorije  13,11, iz fizike je 17,18, dok je iz hemije prosek bodova 15,33.

Prosek bodova na ovogodišnjem testu iz maternjeg jezika (srpski i osam jezika nacionalnih manjina) je za 0,88 poena manji u odnosu na prošlu godinu i iznosi 10,67 bodova. Prosek na testu iz srpskog jezika je 10,68 poena (prošle godine 11,61).

Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja je i profesor srpskog jezika u Medicinskoj školi u Kruševcu kaže da rezultat na testu iz maternjeg jezika izaziva veliku zabrinutost.

"Prosečan broj poena ove godine je za gotovo ceo poen niži od prošlogodišnjeg, koji je, takođe, bio najslabiji. Ovaj rezultat svedoči o tome da, ili su nam deca u velikom broju funkcionalno nepismena, ili da se u izradi testova i njihovom rasporedu nešto mora menjati. Za ovako slab rezultat može biti odgovorna trema koja se javlja prvog ispitnog dana, i, ako je to uzrok, rezultati će biti znatno bolji čim se bude izmenio raspored polaganja testova", rekla je Gašić.

Naš izbor

Stigli rezultati probe male mature: Zbog čega su nastavnici zabrinuti

Međutim, opšti utisak učenika nakon testa ukazuje na nešto drugo. Namučili su ih zadaci koji su zahtevali čitanje i razumevanje pročitanog.

"Dakle, deci ne nedostaje znanje pravopisa ili poznavanje književnog dela, već je problem mnogo dublje prirode – deca ne razumeju pročitano. To je, u isto vreme, i najveći nedostatak koji mogu poneti iz osnovne škole – nesposobnost da se razmišlja i savladava nepoznati tekst duži od nekoliko redova", rekla je Gašić.

Navela je da Ministarstvo prosvete i zavodi moraju ozbiljno da se zapitaju kuda vodi ovako pretrpan nastavni plan i program kojim su današnje generacije učenika opterećene.

"Zahtevi nastavnika da se redukuju nastavni sadržaji i da se broj učenika u odeljenju bitno umanji hitno moraju biti razmatrani i već od naredne školske godine mora se krenuti u korenite promene. Ostavimo li ovakve nastavne planove i pretrpane učionice još koju godinu, dobićemo generacije i generacije funkcionalno nepismenih mladih koji neće naučiti da promišljaju o problemima i neće umeti da ih rešavaju", navela je Gašić, a saopštila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Naš izbor

Organizatori pali na probi male mature: Objavljena pogrešna rešenja za test iz istorije

Suzana Dašić, nastavnica srpskog jezika u OŠ "Mihailo Petrović Alas" u Beogradu ranije je za RT Balkan rekla da je njen utisak da je test iz srpskog jezika na maloj maturi bio teži od probnog završnog ispita. Inače, praksa je bila prethodnih godina da test na probnom ispitu bude teži od testa na maloj maturi, kako bi se deca "razdrmala" i što bolje pripremila.

"Probni test je bio standardan, klasičan. Međutim, mogao je za nijansu da bude zahtevniji, da bi se učenici razdrmali. Plašim se da će učenici da se uljuljkaju. Pretprošle godine imali smo sličnu situaciju, gde je slične težine bio test na probnom, a onda je posle na završnom bio 'masakr'. Posebno što je srpski prvi dan, trema je velika", rekla je Dašić za RT Balkan nakon probe male mature.

Za upis u srednju školu gledaju se ostvareni rezultati na završnom ispitu i uspeh iz škole u šestom, sedmom i osmom razredu. Uspeg iz škole se vrednuje sa 60 bodova, dok na završnom ispitu osmaci su mogli maksimalno da ostvare 40 bodova.

Budući srednjoškolci juče i danas su popunjavali liste opredeljenja (želja). Konačni rezultati raspodele po školama i obrazovnim profilima u osnovnim i srednjim školama biće objavljeni 29. juna.