Srbija i Balkan
Tačka na okupaciju: Kurti ruši i poslednji simbol srpskog otpora na severu Kosmeta
Most im je, pričaju danas Srbi iz Severne Mitrovice, u te nepune tri decenije otpora bio jedna od svetlih tačaka. Kada bi sa vrha šetališta od spomenika Knezu Lazaru pogledali most, u njemu su videli bedem, nešto kao srednjevekovnu tvrđavu iza čijih su zidova osećali sigurnost. Sada to više nije tako
Vlasnik radnje u gradiću na centralnom Kosmetu juče popodne nazvao je dvoje Srba koji su ušli da kupe par namirnica "srpskim psima" i odbio da ih usluži. Sinoć su na ogradu crkvenog poseda u Lipljanu postavljene zastave "UČK" i Albanije. Koji sat ranije sa glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici povukle su se snage Kfora. Najavljeno je i "postepeno povlačenje" italijanskih vojnika iz zone oko manastira Visoki Dečani i preuzimanje tog posla od strane tzv. kosovske policijske službe.
"Danas smo svedoci početka procesa koji će biti kratkoročan i u kojem će odgovornost za bezbednost na mostu u Mitrovici preći na kosovsku policiju", seireći, slavodobitno je sinoć na glavnom mostu na Ibru izjavio Kurtijev ministar policije Dželjalj Svečlja.
"Ovo je tačka na okupaciju severa", kaže mi jutros poznanik, Srbin iz Severne Mitrovice.
"Ruše i poslednji simbol srpskog otpora na severu Kosova i Metohije. Čudo jedno, ali, onog dana, 29. decembra 2022, kada smo uklonili poslednje barikade na Rudaru, znao sam da će biti ovako, da je onaj policajac koji je dan ranije srpskom rukovodstvu u Raški rekao da će nas, ako uklonimo barikade, 'loviti kao zečeve', bio u pravu. Znao sam ja, znali su svi ljudi oko mene, svi smo znali ali ništa nismo mogli da uradimo", dodaje.
Punih 27 godina glavni most na Ibru bio je simbol nade, časti i ponosa. Kao i mural u centru Severne Mitrovice "Jer odavde nema nazad". Ta dva mesta bili su tapija, bili su oslonac, kamen temeljac opstanka, nade da dolazi neka bolja budućnost. Mural je nedavno prekrečen, sa mosta juče su se povukli italijanski karabinjeri, sa mesta na kome su stajali 27 godina. Sada su tamo tzv. kosovski policajci.
"Proces o kome govori Svečlja znači da će za koji dan ili koju nedelju ukloniti betonske prepreke na severnoj strani mosta, da će most otvoriti za saobraćaj, da će na šetalištu po Severnoj Mitrovici biti još više Albanaca sa juga, da šetaju, izazivaju, provociraju, dobacuju ženama i devojkama, da uživaju u našoj nevolji. Znači da će nastaviti da Srbima u Mitrovici otimaju stanove, lokale, zemlju", nastavlja sagovornik.
Kaže, malo je njegovih komšija, prijatelja u Mitrovici, Zvečanu koji zauzimanje mosta od strane tzv. kosovske policije, naslednika terorista "UČK" nisu doživeli kao udar na sopstvenu kuću, njivu, porodicu, decu. Most im je, veli, u te nepune tri decenije otpora bio jedna od svetlih tačaka. Kada bi sa vrha šetališta od spomenika Knezu Lazaru pogledali most, u njemu su videli bedem, nešto kao srednjevekovnu tvrđavu iza čijih su zidova osećali sigurnost.
"Pričamo sinoć, komšije, šta bi rekli branitelji mosta, oni koji nisu više među nama, da ustanu, da dođu do Mitrovice, da pogledaju šta smo dočekali, šta smo dopustili, šta nam se dogodilo. Da li bi prepoznali grad, da li bi nas ovako okupirane, ponižene, prepoznali. Boli me most, kao živa rana, još gore me boli i to što sa one strane Jarinja i Brnjaka, Merdara, stiže samo tišina, što će sve, kao uostalom sve što nam se ranije dešavalo, biti zaboravljeno za par dana", kaže.
Boli most, bole Visoki Dečani. Italijanski karabinjeri se povlače, dolaze kosovski Albanci da čuvaju manastir.
"Često sam bio u manastiru, svi mi koji tamo idemo bili smo se nekako saživeli sa tim Italijanima, dobri su to i pošteni ljudi. Često smo ih viđali u manastirskoj porti, na liturgiji, na molitvi, oni su bili glavni činilac da se osećamo sigurno, znali smo, dok su oni kraj manastira da smo sigurni i mi i naši monasi unutra", priča danas Srbin iz jedne od enklava južno od Ibra.
Šta će biti kada Italijani odu?
"Bojim se da će proces ići kao u nekim drugim slučajevima. Na početku, dok ih Kfor bude kontrolisao ti kosovski policajci verovatno će biti korektni, a ko nam garantuje da se jednog dana neće dogoditi ono što se pre koji dan, na praznik Svetog arhangela Mihaila dogodilo u Arhangelima. Da ti policajci neće na ulazu u manastir postaviti punkt i početi da pretresaju, maltretiraju i određuju ko unutra može a ko ne može. Ili, da jednog dana, pod ko zna kojim i kakvim izgovorom neće iz manastira isterati naše monahe i dovesti neke svoje, one koje priprema Džufka. Ko će ih u tom slučaju zaustaviti?", pita sagovornik.
Podseća ne neke već zaboravljene događaje oko manastira u kojima su učestvovali oni koji bi sada trebalo da čuvaju svetinju. Februara i juna 2000. na manastir je iz okolnih albanskih sela ispaljeno nekoliko minobacačkih granata, u Martovskom pogromu 2004, u noći 17. marta na Dečane je ispaljeno osam minobacačkih granata. Sledećeg dana u gradiću Dečani ispod manastira okupilo se 400 Albanaca sa namerom da oružano upadnu u manastir, ali su sprečeni u poslednjem trenutku angažovanjem međunarodnih zvaničnika.
Na manastir je pucao i marta 2007. iz "zolje" sa obližnjeg brda, projektil je, Božijim davanjem, pogodio zid manastira i ne crkvu koja je bila cilj.
Pre desetak godina, ispred manastira uhapšena su četvorica kosovskih Albanaca, posle pretresa policija i Kfor našli su kod njih literaturu koja je ukazivala na veze sa ISIS-om. U rezervnoj gumi vozila nađen je eksploziv.
"Sada je pitanje hoće li Dečane čuvati isti oni policajci koji su nas onako cinično, puni mržnje maltretirali i hapsili na Gazimestanu, koji su nas pretresali u Arhangelima, zavlačili ruke u kolevke beba da provere da tamo nešto ne krijemo na ulazu u portu svetinje? Kako u te ljude da imamo poverenja, kako kada oni sami kažu da su temelji njihove borbe UČK i Adem Jašari, oni koji su otimali, ubijali, koji su vadili pa preprodavali organe Srba? Kako da verujemo međunarodnoj zajednici da će reagovati na eventualno ugrožavanje manastira kad nisu reagovali ni na Gazimestan ni na Arhangele, na desetine spaljenih crkava po Kosmetu", pita sagovornik.
Priča, juče u pošti u jednoj od enklava u centralnom Kosmetu, dvojica mladih službenika, Albanaca, odbili su da usluže Srpkinju koja im se obratila na srpskom jeziku. Nisu joj rekli da je "srpski pas", ali su joj poručili da će biti uslužena samo ako im se obrati na albanskom.
"Tome prosto nema kraja. Svakog dana novo poniženje, svakog dana novi primer maltretiranja, omalovažavanja, novi pritisci. Ali, sve nešto razmišljam, tešim sam sebe, pred zoru je mrak najcrnji. Ne može ovako do veka, ničija nije gorela do zore, mislim da je važno da izdržimo, koliko ne znam, ali da izdržimo da se uzdamo u Boga, u drugog koga nemamo, da trpimo i čekamo. Jer onaj ko ima Boga u sebi i uz sebe i iznad sebe, uči nas naša vera, ne može da propadne. Iskušenja su teška, ali, veliki su i gresi naši", kaže, a onda mi citira Njegoša:
"Ne bojim se od vražjeg kota, neka ga je ko na gori lista, već se bojim od zla domaćega."
Kaže, nedavno, u njegovoj enklavi, blizu centra, još jedna njiva prodata je Albancima. A gde je prodata jedna, ubrzo bude prodata još jedna, pa još jedna.
"Ne znam šta se dešava. Znam kako komšije Albanci dišu, ne tako davno bili su se povukli, postali popustljivi prema nama Srbima, moglo se sa njima i popričati, sada su ponovo digli glavu, postaju sve teži i gori. Da li ih sokoli ovo što Kurti radi na severu, da li dobijaju signale iz Prištine da se tako ponašaju ili su ti signali možda iz međunarodne zajednice ili ko zna od koga... Nije prvi put da čujemo da smo mi za njih 'srpski psi'", kaže mi sagovornik.
Live
