Lomljenje kičme Ibarskom Kolašinu: I danas kao nekad – okupacija u punom kapacitetu

Bila je jesen 2011. Pritisla pomrčina Ibarski Kolašin. Odozdo od Južne Mitrovice ka srpskim barikadama u Zupču i Jagnjenici stizala je vojska. Oklopljeni. Napred isturili štitove. Natukli šlemove. Između štitova vire puške.

"Idite kućama, ovo je vojna zona", orilo je iz zvučnika postavljenog na krov vojnog kamioneta.

"Ovo je moja njiva", škripao je zubima jedan od Srba sa barikade.

"Idite kućama, ovo je vojna zona"

"Ne gazite mi njivu, sunce vam j... krvavo!"

Rominjala je kišica. Crna kao i jutro. Ispred vojnog kordona, kraj cokula, na crnoj zemlji i ledenom asfaltu, ispred isturenih štitova i puščanih cevi ležali su ljudi.

"Gazite, ja odavde nemam kud".

Iz crnila dalekog jutra, od juga, urlali su motori tenkova i bornih kola. Do barikade, dalje nikom nije padalo na pamet da krenu, da izda takvu komandu.

Dolazio je i neki nemački pukovnik da priča sa Srbima, da ubeđuje i preti, niko se nije pomakao. Dovezli su i tenkove do ispred barikade na Jagnjenici, pokušali da odguraju kamion koji je blokirao put. Sa druge strane, Kolašninci su plećima držali kamion. I, nisu ga pomerili.

"Išao sam u mrak da se nakukam i isplačem za Kosovom i mojom kućom i mojom familijom, da me niko ne vidi, onda sam se vratio na barikadu", pričao mi je tada, te 2011, poznanik, Kolašinac iz Zubinog Potoka, nalakćen na balvane poslagane preko magistralne na Zupču.

Jutros i juče i prekjuče i ovih nesrećnih dana tom istom magistralom špartaju albanski specijalci iz Prištine u džipovima.

"Došlo je naše vreme", rekli su Srbima kojima već tri nedelje, jednu po jednu, ruše vikendice i kuće po Gazivodama, gore ka Brnjaku.

U prisustvu "specijalaca": Kurti sa Rašićem u centru Zubinog Potoka

Prekjuče je u Zubinom Potoku bio Aljbin Kurti.

"Da seiri i smeje se nama Srbima u lice. Da nam preti i ponižava nas", priča mi danas telefonom, onaj isti poznanik sa barikade.

Za poslednjih desetak dana trojica Srba iz Zubinog Potoka su uhapšeni, više njih privođeno na informativne razgovore. Optužbe teške da teže ne mogu biti – za navodne ratne zločine. Našli svedoke i očevice posle 27 godina.

Oko gradića na severu, po srpskim selima razmileli se specijalci, građevinske mašine, traže, navodno, masovne grobnice.

"Atmosfera teška da teža ne može biti. Lome nam kičmu, nama Kolašincima. Računaju da su završili posao u Severnoj Mitrovici pa krenuli na Kolašin. Podivljali, poludeli od moći, od sile, od mržnje, naslađuju se našim nevoljama i pritežu obruč", priča mi poznanik.

Čujem kako škripi zubima u slušalicu.

U grad, u okolna sela do Brnjaka, Zupča i Jagnjenice, do Čabre, među Srbe uvukao se strah.

"Od hapšenja dvojice naših Srba, par desetina ljudi napustilo je već Zubin Potok. Strepe ljudi iako znaju da nikakav zločin nisu počinili, da se ni o koga nisu ogrešili. Samo retki kažu, nisam kriv, ništa nisam uradio, nek hapse, i ostaju. Ostaju i čekaju da i pred njihovu kuću stigne džip, da okrivljenog Srbina uhvate, saviju mu glavu na prsa i poteraju u Mitrovicu ili u Prištinu", priča.

Od juna traje sistematsko čišćenje obala Gazivoda. U tri talasa srušeno je 17 srpskih kuća i vikendica. Sedamnaest srpskih porodica nemaju gde da se vrate. Rešenje o rušenju stiglo i Đukićima iz Kovača kraj Zubinog Potoka. Ne znaju da li će Svetu Petku, preslavu, imati gde da dočekaju.

Sila Boga ne moli. Džaba što su kuću pred koju će za koji dan bageri izgradili na svojoj dedovini, na zemlji koja je 1973. eksproprisana a zatim 1997. godine pravosnažnim rešenjem vraćena Đokićima. To rešenje rušitelje ne zanima. Kao što nema ni odgovora kako je to, kada i ko u katastarske upisao vlasništvo kompanije "Ibar Lepanac" nad spornom zemljom. Ko ih je uknjižio? Na osnovu čega?

Albanci im srušili kuće, još traže da Srbi plate: Priština ispostavila račun za rušenje na Gazivodama

I Jakšići su hotel "Jezero" decenijama gradili i dograđivali na zemlji pradedova, hotel koji je pre koji dan srušen do temelja. Bez rešenja, dok su Jakšići čekali 12. avgust za kada je u sudu zakazano ročište o spornoj parceli.

"Ne rade ovo slučajno! Lome kičmu Ibarskom Kolašinu. Smišljeno, sistematski. Ruše, hapse, optužuju, prete, demonstriraju silu, smeju nam se u lice, ponižavaju nas. Čiste teren od Srba", ponavlja poznanik, da ne zaboravim i da napišem.

Srbima u selima Rezala i Kovači, ovih dana stižu nova rešenja sa pozivom da sami uklone svoje kuće sa obale Gazivoda ili će to uraditi bageri iz Prištine. Samo što je sada skraćen rok. Prethodno, za onih 17 kuća i vikendica rok je bio 15 dana od dana dostavljanja rešenja, sada je skraćen na sedam, osmog, pred vikendice će stići teška mehanizacija. Onima kojima su kuće porušene u međuvremenu stigla rešenja, kazne od po 2.000 evra. Da sami plate rušenje svojih kuća.

"Rugaju nam se. Smeju u lice. Došlo je njihovo vreme. Gledam ih po Zubinom Potoku kako šetaju, šepure se prosto opijeni svojom moći. Koliko je samo mržnje i potcenjivanja prema nama u njihovim pogledima", veli mi sagovornik.

Jednu od srušenih kuća na obali Gazivoda, gore iznad Zubinog Potoka, napravio Srbin iz Vučitrna. Tu se skućio pošto mu je kuća u starom zavičaju, kraj Vučitrna dva puta porušena. Prvi put u leto 1999. godine, on se vratio, obnovio je, drugi put u Pogromu 2004. godine. Posle se više nije vraćao. Skućio se kraj Gazivoda, tu živeo sa suprugom i decom, nikog nije dirao, zemlju dobio od "Srbija šuma", sada mu kuću srušili po treći put.

"I, uputili mu poruku, kao i svima nama ostalima, da idemo, da ono što je naše nije u stvari naše nego njihovo. Došlo njihovo vreme. I ljudi odlaze. Trpeli bi teror, ali, nisu nam deca dužna to da trpe, da rastu bez snova, bez prava na budućnost", kaže mi.

Čisto sumnja, nastavlja, da su se akcije rušenja srpskih kuća i vikendica na Gazivodama i akcije hapšenja u Zubinom Potoku, prekopavanja oko grada, poseta Kurtija, vremenski slučajno poklopile.

Gde će Đukići dočekati slavu: Generacijama živeli na istom mestu, Albanci im prete rušenjem kuće

"Sve je to deo istog udara. Lomljenje kičme Ibarskom Kolašinu. Pokušaj da Srbima zadaju završni udarac. Cilj je da nas dobro uzdrmaju, da nam upute poruku da nas neće ostaviti na miru sve dok ne odemo", priča ovaj Kolašinac.

To što su vlasnici kuća i vikendica koji su dobili upozorenje pred rušenje dostavljali dokumentaciju na priložene adrese, što njihovi pravni zastupnici tvrde da za rušenja nema nikakvog pravnog osnova, nema izvršnih sudskih presuda, što se posle rušenja 17 objekata napokon oglasila i EU, zatražila da se rušenja obustave, ne daje ama baš nikakve rezultate.

"Čisto sumnjam da Kurti to radi sam, da nije dobio zeleno svetlo od onih koji ga, navodno, sada pozivaju da stane sa rušenjima. Da stane pošto je 17 srpskih objekata srušeno? A što bi stao? On etnički čisti ovaj prostor, jedne će pohapsiti, druge naterati da odu, treće zastrašiti. Pa, jesu li pre par godina, Srbima starosedeocima u Gornjem Jasenoviku oteli hektare zemlje, izgradili vojnu bazu, nikome ne dozvoljavaju pristup tom prostoru, i – nikom ništa. Od povratka Srba u srušene objekte na Gazivodama takođe nema ništa i to Kurti odlično zna", kaže sagovornik.

Vikendice po Gazivodama ruše nepoznati ljudi, nepoznati ljudi donose Srbima rešenja o rušenju na kućni prag, nepoznati ljudi patroliraju Zubinim Potokom, putevima oko grada, nepoznati hapse, nepoznati prekopavaju navodne ratne grobnice. Okupacija u punom kapacitetu.

Sagovornik još priča da je osećaj neizvesnosti, straha, koji se oseća na svakom koraku u Ibarskom Kolašinu teško opisati. Taj osećaj steže pluća, vezuje čvor u stomaku, ne da zaspati niti se odmoriti.

Lomljenje kičme Ibarskom Kolašinu.