Svet
Rat i mir u Zapadnoj Aziji: Bliski istok u panici, naftni šeici prestravljeni
Ukoliko dođe do obnove sukoba, Iran bi mogao da postane naftni hegemon u regionu, a kuća Sauda da izgubi presto, kažu analitičari
Niko ne može pouzdano da kaže šta će se dalje odvijati u ratu u Zapadnoj Aziji: da li će Trampova administracija prihvatiti ovo stanje "ni rata ni mira" (de fakto poraza "američke imperije"), ili nam predstoji novi, vrtoglavi krug eskalacije, ovog puta sa nesagledivim posledicama?
Iran je stavio svoje oružane snage u stanje najviše borbene gotovosti. Teheran i Sana – pokret Ansar Alah, popularni Huti, blizak saveznik Irana – očekuju nove napade. Ali, ukoliko bi došlo do nove eskalacije, bio to sukob koji bi se značajno razlikovao od prethodnih.
General-major Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana i lični predstavnik lidera Modžtabe Hamneija, upozorio je SAD: Iran unapredio je svoje supersonične rakete sa brzine od šest maha na 10 maha; proširio kapacitete za elektronsko ratovanje i protivvazdušnu odbranu, i sada je u stanju da pogodi američke brodove bilo gde, čak i u udaljenom Indijskom okeanu.
"Trebalo bi da ovo bude samo zatišje pred oluju", piše na sajtu "Fondacija strateške kulture" Brazilski analitičar Pepe Eskobar, koji iz niza razloga očekuje novu eskalaciju na Bliskom istoku.
"Epstinov sindikat", kako on naziva koaliciju zapadnih zemalja okupljenih oko SAD, za sada se udvara Globalnom jugu, tvrdi Eskobar. To bi trebalo da odvuče pažnju temelja Globalnog juga od predstojećeg "Velikog fijaska" (i nove globalne depresije, dodaje on) i zapanjujuće brzine sa kojom se slama "Paks amerikana".
Saudijska Arabija više ne izvozi naftu ni gas
Čekalo se, u stvari, da prođe zasedanje Generalne skupštine UN i da se okonča poseta kineskog lidera Si Đinpinga, od koje, kako piše Eskobar, očigledno ne treba očekivati ništa veliko ni značajno. Osim ako pod veliki uspeh ne računamo produženje trgovinskog primirja do 10. januara 2026.
Tramp jednostavno ne može da se pomiri sa gubitkom Saudijske Arabije, koja više ne izvozi naftu ili gas, kaže Eksobar. On američkog lidera poredi sa Markom Krasom – starorimskim državnikom, najbogatijim čovekom u Rimu, koji je željan vojničke slave stradao u vojnom pohodu protiv Parćana. Priča se da su ga Parćani, preci današnjih Iranaca, pogubili tako što su mu sipali rastopljeno zlato u usta, navodno zbog Krasove silne pohlepe.
Što se tiče Saudijske Arabije, imperijalne aktere je u međuvremenu obuzela panika, jer su se suočili sa zapanjujućim činjenicama na terenu – od potpunog prestanka izvoza saudijske nafte, do prizora zapaljenog aerodroma u Rijadu.
Na saudijskoj nafti je do sada počivao američki petrodolar – odnosno, američka dolarska hegemonija. Novi energetski udar je, nastavlja Eskobar, na pomolu. Približava nam se iz časa u čas.
Svi zaštitni mehanizmi su nestali: američke strateške rezerve nafte (SPR); saudijski naftovod "Istok-Zapad" (van funkcije bar mesec dana, možda i duže), kao i kinesko sistematsko i značajno smanjenje uvoza nafte.
Preostaje još samo terminal Fudžaira u UAE, preko kojeg se transportuje svega dva miliona barela dnevno. Ali, ukoliko SAD napadnu "Osovinu otpora", i to će nestati u trenu.
Nova ofanziva "psihotičnog deteta"
Razlika je što su se u međuvremenu u borbu otvoreno uključili i jemenski Huti, odnosno Ansar Alah.
Britanski analitičar Alister Kruk objašnjava suštinu stvari: munjevita kampanja pokreta Ansar Alah i jemenskih oružanih snaga planirana je punih sedam godina. Sana ima dugoročnu viziju. Ovo predstavlja potpuno jemensko vlasništvo nad procesom, sa ishodom koji je u potpunosti usklađen sa Teheranom.
Za nespretnog i samovoljnog saudijskog princa Muhameda bin Salmana, kaže Eskobar, postoji još samo jedan racionalan izlaz: predaja i prihvatanje uslova Jemena. Treba očekivati i da će u konačni bilans ući i tri južne provincije, koje su Britanci oteli i predali Saudijcima 1934. godine. Odbijanje predaje znači da su šanse za opstanak dinastije Saud minimalne, tvrdi brazilski analitičar.
Već se čuje tutnjava "bubašvaba nakićenih draguljima", dok arapski naftni šeici beže u panici. Možda su najzad shvatili da je novi napad na Iran u ovom trenutku krajnje opasan, jer bi eskalacija izmakla svakoj kontroli, a da će Teheran, šta god da se desi, neminovno postati naftni hegemon Persijskog zaliva, smatra Eskobar.
Hibridna saudijska država
Svuda je na delu isti proces, koji uključuje i plemenske vođe iz Arabije.
Hibridna "saudijska" država izgrađena je oko ultrasektaškog vehabijskog jezgra – grupe nepismenih beduina, uzgajivača kamila – dok jedna porodica (El Saud) drži monopol nad novcem, političkom moći i svim odlukama, napominje Eskobar.
Sada je saudijski naftovod dignut u vazduh, a plemena i verski velikodostojnici odbacili su predloge Muhameda bin Salmana.
Mnoga od stotinjak plemena neće imati poteškoća da se uključe u proces uključivanja Kraljevine u ono što bi se moglo nazvati savezom Irana i Ansar Alaha, piše ovaj analitičar, jer bi time povratili kontrolu nad svojom naftom. Saudijska Arabija tada više neće biti svedena na američku zamenu za persijsku moć, a to će ujedno značiti i kraj "besplatnog ručka" za američke naftne kompanije.
Kina ne može a da ne podrži ovakvu viziju.
Paralele Jemena sa Avganistanom
"Epstinov sindikat" je možda planirao samostalnu operaciju protiv Jemena, samo zato da bi shvatio da Iran i Jemen idu u paketu, zaključuje Eskobar. Drugim rečima: poštujte uslove Irana. Ili se suočite sa posledicama.
Postoji, uostalom, zapanjujuća paralela sa Avganistanom od pre pet godina: tadašnja marionetska vlada Ašrafa Ganija urušila se za samo deset dana zahvaljujući strpljivom povezivanju paštunskih plemena, sprovedenom pod pokroviteljstvom iranskog generala Kasema Sulejmanija.
Postoji mogućnost da se umešaju Pakistan i Turska, koji već zveckaju oružjem. Na moguće posledice upozorio ih je portparol pokreta Ansar Alah, Mohamed el Bukaiti: "Tako mi Boga, ako se Turska ili Pakistan umešaju, udarićemo na njih gvozdenom pesnicom. I baš kao što danas dovodimo u red Saudijsku Arabiju, dovešćemo u red i njih".
Turci su inače od 16. veka sve do Prvog svetskog rata pokušavali da osvoje Jemen. Tursko memorijalno groblje u Sani, spomenik za sve turske vojnike izginule tokom 400 godina ratova, svedoči o ovoj istoriji, zbog koje neki nazivaju Jemen "turskim Vijetnamom". Eto još jedne paralele sa Avganistanom.
"Američke baze više nisu održive"
Trampu bi možda bilo najbolje da posluša savet poznatog britanskog novinara Martina Džeja i u tišini, bez pompe, napusti Bliski istok. Mogao bi, dodaje Džej, da se okrene novom britanskom premijeru Endiju Bernamu i pitanju rešavanja sukoba u Ukrajini, ali i u tome su mu ruke vezane. Tramp odlučuje o malo toga unutar "američke imperije".
Bivši američki general Dejvid Petreus je nedavno priznao da američke baze "više nisu održive". Kako će Trampova administracija obnoviti te baze, za čije bi vraćanje u nekadašnje stanje, prema mišljenju stručnjaka, bile potrebne godine i milijarde dolara? Američko prisustvo sada predstavlja oksimoron za zemlje domaćine. One nisu bile tu da brane te zemlje, već deluju kao magnet za iranske napade, koji pogađaju infrastrukturu tih država.
Ključno pitanje je šta će sada uraditi "psihotično dete" Tramp, koji je do sada na rečima pobedio Iran najmanje 39 puta, i to bi trebalo da mu je dovoljno.
Jedina veština koju vladar mora u potpunosti da savlada jeste veština ratovanja, napisao je u knjizi "Vladalac" Nikola Makijaveli. Tramp je očigledno ovladao veštinom televizijskih performansa, ali ne i umećem ratovanja.
Live
