Skrivena cena Trampove ponude F-35 Saudijskoj Arabiji

Trampova administracija odobrila je potencijalnu prodaju borbenih aviona F-35 Saudijskoj Arabiji kao deo paketa vrednog 24,3 milijarde dolara koji takođe uključuje motore, opremu i rezervne delove. Za Rijad, ova odluka otvara perspektivu značajnog poboljšanja njegovih vazdušnih sposobnosti, istovremeno omogućavajući Vašingtonu da pokaže svoju spremnost da produbi odnose sa jednim od svojih najvažnijih bliskoistočnih partnera. Ipak, politička neslaganja i pregovori oko uslova i dalje stoje između odobrenja Stejt departmenta i dolaska aviona u saudijske vazdušne baze.

Značaj odluke se proteže i dalje od ugovora o naoružanju, jer Saudijska Arabija sve više nastoji da proširi svoje odnose sa konkurentskim centrima moći. Posmatrano u ovom kontekstu, Trampova inicijativa se može shvatiti kao pokušaj da se očuva pozicija Amerike kao glavnog strateškog partnera kraljevstva i spreči dalje udaljavanje od Vašingtona. Izazov je, međutim, da komercijalni interesi, zaštita osetljive tehnologije i obaveze prema Izraelu ne upućuju uvek na istu politiku, piše za RT internešenel predsedavajući Centra za bliskoistočne studije Murad Sadigzade.

Kako se Vašington nada da će zadržati Rijad blizu

Saudijska Arabija ceni svoje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, ali želi sama da odredi koliko daleko to partnerstvo treba da oblikuje njenu širu politiku. Odnosi sa Kinom, saradnja sa Rusijom i razvoj regionalnih veza omogućavaju kraljevstvu da smanji zavisnost od bilo kog spoljnog partnera.

Sa ovakvim saveznicima, neprijatelji im ne trebaju: Saudijska Arabija traži pomoć, SAD ih odbile

To ne znači da je Rijad spreman da napusti bezbednosne aranžmane predvođene SAD, ali čini saudijske lidere manje prijemčivim za zahteve koje je Vašington nekada smatrao prirodnim delom saveza.

Za Sjedinjene Države rizik leži u postepenoj eroziji njihovog privilegovanog položaja. Čak i ako kraljevstvo nastavi da kupuje američko oružje, moglo bi se sve više okretati drugde za političku podršku i ekonomske mogućnosti. Kako se ti odnosi produbljuju, Rijad dobija više opcija, dok Vašington ima sve manje mogućnosti da obezbedi ustupke pretnjom ograničavanja saradnje.

Ponuda F-35 mogla bi da učini američko partnerstvo privlačnijim u trenutku kada se njegove prednosti više ne mogu uzimati zdravo za gotovo.

Praktični dobici Vašingtona bi došli od dugovečnosti odnosa. Napredni borbeni avioni zahtevaju stalne ugovore o podršci, održavajući Rijad povezanim tokom celog radnog veka. Kada Saudijska Arabija uloži velika sredstva u avione, infrastrukturu i osoblje, udaljavanje od tog sistema postaje teže i skuplje. Ugovor o odbrani stoga može ojačati veze koje traju bez obzira na promene administracije i pojedinačne diplomatske sporove.

Zavisnost od podrške avionima, međutim, automatski se ne pretvara u spremnost da se koordinira naftna politika ili odnosi sa trećim zemljama.

Drugim rečima, dok Vašington avione vidi kao način za obezbeđivanje bližeg strateškog usklađivanja, Saudijska Arabija vidi priliku da jednostavno ojača svoju odbranu.

Gde Izrael povlači crtu

U međuvremenu, za Izrael je centralno pitanje kako bi jača Saudijska Arabija uticala na njihovu bezbednost.

Malo je verovatno da će Rijad dobiti F-35 sa punim spektrom mogućnosti dostupnih u izraelskoj varijanti, ali razlike u opremi i naoružanju ne bi eliminisale svaku zabrinutost.

Saudijske vazdušne snage bi dobile nove sposobnosti, a implikacije za regionalnu prednost Izraela zavisile bi delimično od toga koliko brzo bi kraljevstvo moglo da ovlada avionima i integriše ih u svoje oružane snage.

Jače saudijske vazdušne snage ne bi direktno smanjile izraelske borbene sposobnosti, ali bi mogle da promene relativnu ravnotežu i ograniče slobodu delovanja Izraela.

Da li se turski san o F-35 zauvek srušio?

Izraelski zvaničnici su koristili slične argumente kada su se protivili mogućoj prodaji F-35 Turskoj, upozoravajući da bi to moglo da poremeti regionalnu ravnotežu snaga. Taj primer ilustruje osetljivost Izraela na širu dostupnost takvih sposobnosti, iako ne čini turski i saudijski slučaj identičnim. Identitet kupca, priroda bilateralnih odnosa i predloženi uslovi isporuke uticaće na intenzitet izraelskog protivljenja, navodi Sadigzade.

Očekuje se da će izraelski lideri koristiti diplomatski pritisak i podršku saveznika u Kongresu kako bi zaustavili prodaju ili obezbedili ograničenja.

Za Trampa, ovo stvara neprijatnu dilemu. Što je ponuda Rijadu značajnija, to jači mogu postati izraelski prigovori, dok bi svako dodatno ograničenje uvedeno da bi se uverio Izrael moglo učiniti paket manje privlačnim za Saudijsku Arabiju.

Kako bi kompromis mogao da izgleda i šta ako ne uspe

Najverovatnija sledeća faza su dugotrajni pregovori u kojima se politička objava visokog profila pretvara u konkretne obaveze. Vašington će nastojati da zaštiti osetljivu tehnologiju i pruži garancije prihvatljive Izraelu, dok će Rijad insistirati na kupovini sa značajnom vojnom vrednošću koja čuva njegovu političku nezavisnost.

Kompromis izgleda ostvariviji ako se ograničenja fokusiraju na bezbednost samog programa, uključujući pristup opremi, rukovanje podacima i angažovanje sa trećim stranama. Ako Vašington pokuša da uslovi prodaju širom revizijom saudijskih odnosa sa Kinom i Rusijom, otpor Rijada će se verovatno pojačati.

Kraljevina će takođe morati da odmeri vrednost kapaciteta koje bi stekla u odnosu na ograničenja koja su im povezana. Previše zahtevni uslovi mogli bi da smanje privlačnost sporazuma, ali odustajanje bi nosilo sopstvene troškove, zahtevajući alternativne pristupe modernizaciji i procenu koliko bi te alternative trajale.

Druga mogućnost je da političko odobrenje ostane na snazi dok se implementacija odlaže na duži period. Ipak, obećanje postepeno gubi svoju moć da održi interesovanje partnera, posebno ako svako odlaganje izgleda kao da donosi novi skup političkih uslova.

Potpuni kolaps prodaje ne bi značio trenutni prekid u saudijsko-američkim odnosima, koji obuhvataju mnogo više od jednog programa naoružanja. Ipak, mogao bi da pojača stav u Rijadu da čak ni razumevanje sa američkim predsednikom ne garantuje predvidljiv ishod. Saudijci bi tada imali dodatni razlog da prošire svoj krug dobavljača i smanje svoju izloženost odlukama donetim u Vašingtonu.

Uspešna isporuka, međutim, ne bi garantovala da će Saudijska Arabija odustati od napora da uravnoteži odnose između konkurentskih sila. Mogla bi da produbi vojnu saradnju sa Sjedinjenim Državama, a da pritom održi ekonomske veze sa Kinom i energetsku koordinaciju sa Rusijom. Vašington bi mogao da tvrdi da je zadržao vitalnog partnera, dok bi Rijad mogao da tvrdi da je nezavisna spoljna politika obezbedila nove ustupke.

Praktični znaci napretka biće dogovoreni uslovi, obavezno finansiranje, pripreme infrastrukture i kredibilan raspored isporuke. Dublji strateški ishod će se pojaviti kasnije, kada se američki i saudijski interesi ponovo raziđu oko važnog pitanja. Tek tada će postati jasno da li je F-35 pomogao u stvaranju bližeg političkog saveza ili je ojačao vojnu saradnju između dve države koje imaju sopstvenu računicu.