Treći svetski rat protiv multipolarnosti: Zašto je "nova Jalta" danas nemoguća

Nijedna stvar na svetu nije statična i ništa ne stoji u mestu. Sve ono što ste o školi učili o kapitalizmu možete zaboraviti: kapitalizam više nije onaj kapitalizam od pre 10, 20 ili 30 godina. Socijalizam više nije ni nalik na socijalizam od juče, o čemu svedoči brzi i za mnoge neočekivani uspon Kine.

O tome je pisao veliki nemački pesnik i pisac Bertold Breht u svojoj knjizi "Me-ti – Knjiga promena": "I videh da ništa nije potpuno mrtvo, čak ni ono što je umrlo. I mrtvo kamenje diše. Menja se i podstiče promene. Čak se i Mesec, proglašen mrtvim, kreće. I baca svetlo, makar i strano, na zemlju i određuje putanju telima koja padaju i pokreće more na plimu i oseku."

I, isto tako, postoje sile koje shvataju neophodnost promena i one koje mu se odupiru. A to je ono što izaziva krvave konflikte u svetu. Tako, na jednoj strani danas imamo Ameriku, koja se svim silama odupire promenama, na drugoj uzavrelu Evroaziju, Afriku, Latinsku Ameriku...

Teško je reći kako će se to završiti. Prema brazilskom geopolitičaru Pepe Eskobaru, gotovo siguran ishod je novi svetski rat – treći svetski rat. Hoće li sastanak Vladimira Putin, Donalda Trampa i Si Đinpinga u Šenženu moći da ga spreči?

Ne polažite prevelike nade u to, piše Eskobar.

Gruba i obmanjujuća greška Zapada

Predviđanje potpune preraspodele međunarodnog poretka u ovoj fazi zahteva više mašte nego inteligencije, piše za "Gazetu" politički analitičar Vitalij Rjumšin. Drugim rečima: sve je krajnje neizvesno. Poređenje koje se danas obično pravi jeste poređenje sa Jaltom iz 1945. godine, koja je podelila svet na "kapitalistički Zapad" i "socijalistički Istok". Prema ovom viđenju, Putin bi dobio Ukrajinu, Si Tajvan, i a Tramp bi dobio nešto zauzvrat. Recimo, "zapadnu hemisferu"...

Nova Jalta? Zašto se EU plaši samita Putin–Tramp–Si

U takvoj šemi, međutim, nedostaju ogromni delovi sveta. Gde je tu Indija, zemlja sa najvećom stopom privrednog rasta, koja se nije obazirala na pretnje američkim sankcijama? Gde je Afrika, koja se i sama deli na više polova? Gde je Latinska Amerika, koju niko nije ni pitao za mišljenje?

Ideja da bi tri lidera mogla jednostavno da ispišu pravila novog svetskog poretka je smešna, jer čak ni ove moćne države ne mogu da diktiraju uslove ostalima. Indija, Brazil i uticajne zemlje širom Afrike i Bliskog istoka morale bi da budu deo svakog trajnog međunarodnog sporazuma, primećuje Rjumšin.

Uostalom, ne postoji jedna ljudska civilizacija – kao što je u čuvenom Harvardskom govoru iz 1978. tvrdio ruski pisac Aleksandar Soženjicin – već ih postoji mnogo. Svaka istinska civilizacija se razlikuje. Na primer, Kina nije isto što i SAD. Svaka ima svoje ideje i svoje temeljne vrednosti. I svaka nudi sopstveni odgovor na pitanje šta je to čovek.

O tome govori i esej "Kina nije SAD" ekonomskog i političkog geografa i profesora globalnih studija Fabija Masima Parentija. Kina ima sopstvene vizije međunarodne saradnje, koje su nespojive sa američkim.

Šta je ideja multipolarnog sveta

O tome je već, u više navrata, govorio i ruski predsednik Putin.
U geopolitičkoj analizi, nastavlja Rosi, ne postoji ozbiljnija greška od univerzalizacije interpretativnih kategorija: "Zapadni istraživači proširuju svoje kulturne reference na druge civilizacije i time čine grešku koja je podjednako gruba i obmanjujuća..."

Naš izbor

Tramp je sada "hroma patka" – sledi revanšizam demokrata

Kinesko-ruski predlog multipolarnosti je danas prihvatljiv za čitav Globalni jug upravo zato što želi da okonča predatorsku, nasilnu eru pljačke energetskih, mineralnih i prehrambenih resursa, i da započne novu epohu, koja svima garantuje put ka duhovnom i materijalnom rastu, piše Rosi.

"Nova Jalta" je danas nemoguća, jer svet više nije unipolaran ni bipolaran a ni tripolaran; svet postaje multipolaran, ili to već jeste. I Rusija i Kina odbacuju ulogu novog "hegemona". Reč je, uostalom, o nasleđenom obrascu mišljenja, pukom refleksu kolonijalnog doba. Amerika, ili Kolektivni zapad, insistiraju na tome. Nova američka administracija, kao i Zapadna Evropa, žele hegemoniju, ali ostali je ne žele.

Kina, ostalom, ima sopstvene vizije međunarodne saradnje, nespojivim sa američkim. Žene i muškarci Afrike, Azije i Latinske Amerike danas žele novi multipolarni poredak, koji teži miru i saradnji "za sve koji žive pod nebom", umesto hegemoniji, gde se rešenja diktiraju iz jednog centra.

"Naša zemlja hrli u propast!"

SAD nisu demokratija i nije uopšte važno ko je predsednik, piše na svom blogu ruski analitičar Dmitrij Orlov, a to nije stvar procene ili mišljenja; to danas dokazuju i puke statističke analize.

Glasanje u Americi ne utiče na javnu politiku, već stavovi "poslovnih lobija". U tim poslovnim lobijima dominiraju oligarhijski klanovi. Oni su "narod" iz fraze "Mi, narod" (We, the people) iz preambule Ustava SAD, sastavljenog još u septembru 1787. godine. Umesto toga, dodaje Orlov, trebalo je da napišu: "Mi, vlasnici robova i gusari."

Stranka predsednika Trampa je izgubila na izborima na sredini mandata. Ali, stranačka pripadnost predsednika, dodaje ovaj autor, uopšte ne utiče na javnu politiku, jer oni vode svoje ratove isključivo radi novca, i maze genocidne diktatore, dok istovremeno ubijaju ili kidnapuju demokratski izabrane lidere.

Žalbe na bilo šta ne menjaju apsolutno ništa, konstatuje on. Pogrešna je i pretpostavka da je Republikanska stranka – Trampova stranka, piše Orlov; ona mu zapravo samo služi kao zgodna platforma.

Tramp je nekada je bio demokrata i blizak prijatelj Bila i Hilari Klinton, dodaje ovaj autor, a zatim je promenio stranu. Štaviše, da je Tramp domišljat, promenio bi i stranku i izjasnio se kao demokrata: "Znate, ja sam pobednik, a republikanci su gomila gubitnika – a ja mrzim gubitnike, i zato menjam stranku!", mogao je da izgovori sa govornice.

Republikanci su, zapravo, izgubili onog trenutka kada su izabrali Trampa za svog predsedničkog kandidata. "Naša zemlja hrli u propast!" – pomislili su. "Hajde da za svog vođu izaberemo ostarelog prevaranta iz sveta nekretnina, organizatora izbora lepote i voditelja rijaliti programa! To će sigurno rešiti stvari!".

Čitava Amerika je danas "hroma patka"

Ali, kako kaže Orlov, bio bi to loš izbor izbor ako im je cilj bio da spasu zemlju, ali sasvim dobar ako su želeli da ostanu bogati – što je, po svemu sudeći, mnogo verovatniji scenario.

Amerika, u stvari, samo formalno imitira demokratiju. Tramp je danas proglašen za "hromu patku", ali to vredi i za Ameriku u celini, koja se pretvorila u upravo takvu "hromu patku". Patke koje ne mogu da lete ostaju prikovane za tlo i postaju lak plen za transnacionalne korporacije.

Bez obzira na to za koga Amerikanci glasaju, njihov novac će se trošiti za otplatu kamata na dugove, i na platu kamata za kamate, na bogaćenje multinacionalnih korporacija i bogaćenje globalne oligarhije. To će se desiti bez obzira na to kako glasaju, pa čak i ako uopšte ne glasaju – jer SAD nisu demokratija i sasvim je nebitno ko je predsednik, piše Orlov.

Rat koji besni još od 2001. godine

Amerikancima danas – izuzev nekolicine – promiče činjenica da su događaji koje oni nazivaju izolovanim ratovima – ratovi u Iranu, Avganistanu, Iraku ili Libiji, kao i genocid u Gazi ili sukob u Ukrajini – jedan jedinstven treći svetski rat, kaže pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa na svom blogu "Indo-ko".

Naš izbor

Politički teatar Marka Rubija: Evropljani, spremite se za tuđe ratove

To je rat protiv čitavog sveta, koga oni arogantno nazivaju "ostatkom sveta". Ovaj "ostatak sveta" je njegova pretežna većina, koja ne želi povratak na staro, kolonijalno doba, već zahteva pravo na razvoj za sve.

Ovaj rat, dodaje Samardživa, besni još od 2001. godine, jer kako drugačije nazvati ratove koji se vode širom celog sveta, a koji uključuje genocid, invazije i istrebljenje ljudi u koncentracionom logoru – koje se, uzgred, prenosi uživo?

Demokrate gaje posebnu netrpeljivost prema Rusiji; republikanci, s druge strane, vole da ubijaju muslimane, i svoj bes usmeravaju tamo. Ipak, jedni nastavljaju ratove onih drugih – razlika je samo u nijansama, kaže Samardživa.

Eto u čemu je stvar. U ratu Zapada protiv "ostatka sveta", protiv istinski multipolarnog sveta, koji se vodi svim sredstvima i na svaki mogući način. Ako ste na vrhu, po prirodi stvari, želite da tamo i ostanete. Ako se tome protivi sama realnost – tim gore po stvarnost. I eto zašto je danas "nova Jalta" nemoguća. Izbor je jednostavan: mir ili novi svetski rat.

Susret koji ceo svet čeka: Kremlj otkriva dokle se stiglo u pripremi mogućeg sastanka Putin–Tramp–Si

Rusija ne gaji iluzije o postupcima SAD, izjavio je nedavno ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na plenarnoj sednici Međunarodnog foruma za kolektivnu bezbednost u Moskvi.

Ali, za razliku od arogantne administracije Džozefa Bajdena, američka strana pod Donaldom Trampom je barem spremna za dijalog, dodao je. Da li je ova spremnost na dijalog dovoljna – videćemo uskoro. Alternativa dijalogu je novi svetski rat.