Srpska voda, vazduh su nebitni, ali finska močvara mora da se sačuva: "Zelena" odlučnost EU na probi

Reč je o projektu koji bi, po svoj prilici, trebalo da oduševi donosioce odluka u Briselu: novi rudnik koji bi mogao da obezbedi velike količine bakra, nikla i kobalta iz izvora unutar EU – sirovina neophodnih za energetsku tranziciju – i tako pomogne u smanjenju zavisnosti od Kine.

Međutim, postoji problem.

Deo rudnika, koji predlaže britanska multinacionalna rudarska kompanija "Anglo Ameriken", nalazi se ispod netaknutih močvarnih područja u severnoj Finskoj. Eksploatacija na tom mestu zahtevala bi zaobilaženje jednog od najvažnijih zakona EU o zaštiti životne sredine – Direktive o staništima.

Ovo je primer dileme sa kojom se Evropa suočava dok pokušava da prekine zavisnost od Kine kada je reč o metalima neophodnim za čistu energiju, odbrambenu industriju i tehnologiju. Domaći rudnici su ključni za smanjenje te zavisnosti, ali mogu imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i često su u sukobu sa strogim propisima EU o zaštiti prirode.

Finska vlada sada mora da odluči da li će, uprkos svemu, odobriti projekat. Tim povodom zatražila je savet od Brisela o tome da li može da zanemari propise EU o zaštiti prirode. Kakva god odluka bude doneta, ona će nesumnjivo izazvati polemike.

Naš izbor

EU želi srpski litijum: Da li "Rio Tinto" ostaje ili odlazi

Da bi rudnik mogao da počne sa radom, Finska bi morala da odobri izuzeće u okviru Direktive o staništima, koja štiti više od hiljadu biljnih i životinjskih vrsta. Vlada to može učiniti i bez dozvole Brisela, ali bi time rizikovala da je Evropska komisija tuži.

"Ako otvorimo ova vrata i Finska poželi dobrodošlicu svim rudarskim kompanijama – čak i u zaštićenim područjima prirode – u Finsku će pohrliti čitav niz takvih kompanija, smatrajući je zemljom u kojoj je za rudarski sektor sve moguće", rekla je "Politiku" Hana Halmenpe, direktorka Finskog udruženja za zaštitu prirode i bivša poslanica u finskom parlamentu.

Ema Terama, načelnica odeljenja za biodiverzitet u Ministarstvu životne sredine, tvrdi da odobravanje ovog rudnika ne bi stvorilo presedan, "budući da svaki slučaj podrazumeva drugačije okolnosti i da se svaki od njih razmatra pojedinačno".

Portparol kompanije "Anglo Ameriken" izjavio je da je zaštita "jedinstvenog biodiverziteta" u tom regionu "od najveće važnosti", dodajući: "Projekat se pažljivo planira tako da bude u skladu sa hijerarhijom mera za ublažavanje uticaja, kako bi se potencijalne posledice svele na minimum tokom čitavog razvoja projekta".

Iz kompanije "Anglo Ameriken" navode da štetu mogu nadoknaditi obnavljanjem degradiranih staništa u blizini. Međutim, finska Uprava za šume i nadležne agencije za izdavanje dozvola nisu ubeđene u to: smatraju da navedeni koraci nisu dovoljni da nadoknade štetu koju bi predloženi rudnik naneo močvarnom području Vijankijapa — jednom od poslednjih primera takozvanih "lančanih" tresetišta u Evropi — koje je ujedno i stanište brojnih ugroženih vrsta ptica.

Sve ovo otežava napredak projekta rudnika "Sakati", koji je, prema Zakonu EU o kritičnim sirovinama, označen kao "strateški" projekat. Ovaj zakon ima za cilj ostvarivanje evropske ambicije da se smanji zavisnost od minerala koji dolaze iz Kine. Ispod ovog ekološki očuvanog područja nalazi se pet od 17 minerala sa liste strateških sirovina, uz prisustvo zlata i srebra.

Koliko je rudarenje minerala za baterije električnih automobila problematično, ili: Ko sve ispašta?

Prema navodima kompanije "Anglo Ameriken", rudnik "Sakati" bi mogao da udvostruči proizvodnju bakra u Finskoj i poveća proizvodnju nikla za 25 posto. Kompanija takođe tvrdi da bi ovaj rudnik mogao da doprinese finskoj ekonomiji sa gotovo pola milijarde evra godišnje.

Nikl i bakar su neophodni za sektor obnovljivih izvora energije. Nikl je ključna komponenta litijum-jonskih baterija koje se koriste u električnim vozilima, dok je bakar provodnik neophodan za sve što koristi električnu energiju — od elektroenergetskih mreža i električnih vozila, pa sve do solarnih panela i vetroturbina.

Vlada u Helsinkiju zatražila je mišljenje Brisela pre nego što donese odluku o tome da li će napraviti izuzetak od propisa EU koji se tiču zaštite prirode. Ukoliko dobije "zeleno svetlo", bio bi to prvi put u istoriji ove zemlje da je za neki rudnik odobren takav izuzetak.