Magazin
Neke naše osobine se ipak mogu korigovati
Da li ste ikada poželeli da budete bolje organizovani ili društveniji, možda inventivniji i originalniji? Možda ste stalno zabrinuti i više biste voleli da budete malo bezbrižniji? Brojna istraživanja pokazuju da bi najmanje dve trećine ljudi želelo da promeni neki element svoje ličnosti, a nauka sada dokazuje da je uz pravilan rad na sebi to i moguće.
"Postajemo ono što stalno radimo", tvrdio je Aristotel pre više od 2.000 godina.
Iako je u prošlosti, tvrđeno da je želja da se menjamo i menjamo svoje osobine uzaludna, pa se čak smatralo da se naša ličnost formira u detinjstvu i da ostane ista do kraja života. Sada nauka pokazuje da uz prave psihološke strategije i dovoljno truda, mnogi ljudi mogu uspešno preoblikovati svoje osnovne osobine, prenosi "Gardijan".
Pet karakteristika ličnosti
Postoji mnogo načina kojima se procenjuju osobine ličnosti, ali veliki broj istraživanja je fokusirao na pet specifičnih osobina za koje se smatra da čine naše najosnovnije karakteristike. Ove osobine poznate kao "velikih pet", su: ekstrovertnost - koliko je osoba otvorena i društvena; savesnost - koliko je neko organizovan i disciplinovan; saradljivost - koliko je neko zabrinut za društvenu harmoniju; neurotičnost - koliko je nervozan i osetljiv; i otvorenost za nova iskustvo - koliko je osoba maštovita i radoznala.
Kao rezultat mnoguh studija, psiholozi su pokazali da rezultati koje ljudi pokazuju u ovih pet kategorija, mogu predvideti važne ishode u nizu životnih oblasti. Ljudi koji imaju visoke ocene na saradljivost, dobijaju bolje ocene u školi i zarađuju više. Oni koji imaju visok nivo neurotičnosti skloniji su stresu, što ima negativne efekte na njihovo zdravlje.
Dugo se smatralo da su uloga gena i uticaj društvenog okruženja ono što formiraju ličnost, kao i da će do jednog momenta u odrastanju promene prestati. Da je to tačno, ličnost odraslih se ne bi menjala tokom vremena i ne bi bilo moguće oblikovati ličnost po volji. Ipak, to je upravo ono što su profesor psihologije Nejtan Hadson i njegove kolege dokazali nizom revolucionarnih studija.
Njihove intervencije obično uključuju propisivanje redovnih aktivnosti koje odražavaju osobine ličnosti koje ljudi žele da usvoje. Introvert koji bi želeo da bude ekstravertniji, na primer, mogao bi da ima za cilj da se jednom nedeljno upozna sa strancem ili da razgovara sa prodavačicom u lokalnom supermarketu. Neko ko želi da bude savesniji mogao bi da bude zamoljen da pažljivo pročita mejl pre nego što ga pošalje, ili da napiše listu obaveza pre spavanja. Neurotična osoba može dobiti vežbe za poboljšanje emocionalne regulacije, kao što je zapisivanje osećanja kada se čini da ne može da se izbori sa njima.
Iako ovi zadaci mogu izgledati mali i beznačajni, cilj je da obrasci razmišljanja i ponašanja koje stvaraju navike koje se žele postići, postanu uobičajeni. A dosadašnji dokazi su pokazali da ovaj način funkcioniše izuzetno dobro.
Naučnici su otišli i korak dalje, pa su u jednom istraživanju tokom dve nedelje, pratili kako 400 ispitanika prihvata dva izazova svake nedelje. Ukoliko su zaista završili postavljene zadatke, njihove osobine su se pomerile u željenom pravcu, prema standardnom upitniku velikih pet.
U kasnijem eksperimentu, koji je koristio aplikaciju za pametne telefone praćeno je 1.500 ljudi koji su želeli da promene neke od svojih osobina. U ovom istraživanju, pored upitnika za samoprocenu, traženo je od prijatelja i porodice učesnika da ocene njihove ličnosti pre i posle eksperimenta, a pokazalo se da su razlike nakon tri meseca bile očigledne.
Prilagodljivost našeg uma trebalo bi da bude dobra vest za svakoga ko želi da bude malo društveniji, organizovaniji ili srećniji.
Još jedna potencijalna korist je da bi svest o ovom istraživanju mogla pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja. Stanja kao što su depresija i anksioznost često karakterišu osećanja bespomoćnosti, jer ljudi veruju da su negativna osećanja samo deo onoga što jesu, i da malo mogu da urade da ih promene. Ovo dodatno pojačava osećaj tuge i brige sa kojima se suočavaju, a takođe ljude može učiniti otpornijim na lečenje ili promene načina života koje bi mogle da ubrzaju njihov oporavak.
Podučavanje ljudi o rastu ličnosti nije lek za sve bolesti, ali ovi rezultati pokazuju da može biti korisno sredstvo za izgradnju veće psihološke otpornosti. Bilo da se čovek bori sa ozbiljnim problemima ili jednostavno želi da promeni navike koje mu više ne odgovaraju, umirujuće je znati da je promena u njegovim rukama. DNK i vaspitanje mogu dati predispozicije za određene osobine, ali takođe ljudi imaju moć da oblikuju svoju budućnost.
