Ruski lekari otkrili kako da brže predvide razvoj matičnih ćelija nakon unošenja u telo

Matične ćelije već godinama važe za jedno od najvećih obećanja savremene medicine jer imaju sposobnost da se pretvore u različite vrste ćelija i pomognu u obnavljanju oštećenih tkiva. Zahvaljujući tome, koriste se i proučavaju u lečenju preloma, oštećenja srčanog mišića i brojnih drugih stanja. Ipak, jedan od najvećih izazova ostaje pitanje kako sa sigurnošću znati u šta će se one razviti kada se unesu u organizam.

Naučnici sa Moskovskog državnog univerziteta "Lomonosov" razvili su novu metodu koja omogućava da se sudbina ovih ćelija prati mnogo ranije nego što je to do sada bilo moguće. Kako je saopštila Ruska naučna fondacija, rezultati istraživanja mogli bi da omoguće lekarima da neposredno pre terapije procene kvalitet matičnih ćelija i njihovu spremnost za primenu kod pacijenata.

Matične ćelije se često opisuju kao svojevrsni "građevinski materijal" organizma. Kada je telu potreban rast ili popravka oštećenog tkiva, one imaju sposobnost da se pretvore u specijalizovane ćelije koje obavljaju određenu funkciju. Posebno su zanimljive takozvane multipotentne matične ćelije, koje mogu da se razviju u više različitih vrsta tkiva, uključujući koštano i masno.

Prema objašnjenju Ruske naučne fondacije, odnos između stvaranja kosti i masnog tkiva ima veliki značaj za zdravlje. Sa starenjem ili kod pojedinih bolesti, matične ćelije sve češće počinju da stvaraju masne, umesto koštanih ćelija. Zbog toga se u koštanoj srži nakuplja više masti, a gustina kostiju se smanjuje, što povećava rizik od razvoja osteoporoze i preloma.

In‌jekcija matičnih ćelija su mogući lek za paralizovane osobe

Do sada je naučnicima predstavljalo veliki problem to što nisu mogli da prate ovaj proces u najranijoj fazi. Tek kada bi ćelije već bile dovoljno razvijene, postajalo je jasno u kom će se pravcu razvijati, što je ograničavalo mogućnosti za njihovu kontrolu i bezbednu primenu.

Tim naučnika zato je osmislio poseban veštački protein koji deluje kao svojevrsni biološki "svetionik". On se vezuje za određene delove DNK i pomoću fluorescentnog signala pokazuje kada u ćeliji počinju promene koje određuju njen budući razvoj. Na taj način istraživači mogu da vide u kom pravcu će se matična ćelija razvijati mnogo pre nego što se pojave vidljive promene.

Istraživači su tokom 13 dana pratili ponašanje matičnih ćelija, a već drugog dana mogli su jasno da razdvoje one koje će se razviti u koštano tkivo od onih koje će postati masne ćelije. To pokazuje da se "odluka" o tome šta će ćelija postati donosi mnogo ranije nego što se ranije pretpostavljalo.

Jedna od najvećih prednosti nove tehnologije jeste to što ne oštećuje ćelije. Za razliku od brojnih klasičnih metoda, koje koriste boje sposobne da budu toksične i onemoguće dugotrajno posmatranje, novi protein omogućio je naučnicima da iste ćelije neprekidno prate skoro dve nedelje.

Posebno je važno što bi ovakav pristup mogao da pomogne i u smanjenju rizika od nekontrolisanog rasta ćelija, uključujući i nastanak tumora, što je jedan od glavnih izazova u razvoju terapija zasnovanih na matičnim ćelijama, prenosi "RIA Novosti".