Magazin
Špargla - zdrava namirnica koja miluje nepce i snižava krvni pritisak
Špargla je bogata kalijumom što utiče pozitivno na krvni pritisak, a njeni antioksidansi pomažu protiv upalnih procesa i starenja. Zdrava i pravilna ishrana ne mora biti dosadna i bezukusna, baš naprotiv - šarenilo u tanjiru i hrana koja je bogata vitaminima može biti spremljena na veoma kreativne i zanimljive načine. Otkrivamo čime je bogata špargla i kako je pripremiti tako da postane omiljena svima u porodici!
Postoje dve vrste špargle koje se razlikuju po boji - jedna je bele boje, dok je druga zelene, iako je u pitanju ista biljka, koja se samo uzgaja na različite načine: pod zemljom (bela špargla) i na njenoj površini (zelena špargla). Zahvaljujući tome, razlikuju se i po ukusu i konzistenciji: bela je nežnija i mekša, dok je zelena čvršća i jačeg ukusa, i čak i nakon termičke obrade ostane hrskava.
Kako je izuzetno niskokalorična (svega 20kcal na 100 grama), a ipak bogata antioksidansima i vlaknima, veoma je pogodna za ljude koji vode borbu sa viškom kilograma ili se hrane zdravo. Takođe, špargla je i izvor vitamina A, K i C, kao i folne kiseline, koji predstavljaju važne elemente za imunitet, zdrav kardio-vaskularni sistem i digestivni trakt, ali i zdravu kožu i nokte.
Špargla se obično ne servira zasebno, već kao prilog osnovnom jelu (skuvana ili grilovana), a može se dodavati i u salate ili od nje spremiti potaž.
Kalijum iz špargle - za zdrave mišiće i kosti
Kalijum učvršćuje kosti i pospešuje zdravlje mišića (i srčanog, između ostalog), a ujedno podstiče i opuštanje zidova krvnih sudova i izbacivanje viška tečnosti iz organizma, te njegov pozitivan učinak na krvni pritisak nije zanemarljiv. Kako je špargla izvor kalijuma, može veoma pozitivno uticati na snižavanje pritiska: u laboratorijskim uslovima sproveden je eksperiment na pacovima, koji su bili podeljeni u dve grupe - jedni su dobijali pored svoje regularne hrane i šparglu, dok drugi nisu. Kroz deset nedelja ispostavilo se da je grupa koja je u ishrani imala šparglu, imala 17 procenata niži pritisak od grupe koja je nije imala, a sve to zahvaljujući kalijumu.
Vlakna iz špargle - za sprečavanje srčanih bolesti i dijabetesa
Vlakna su u ishrani zadužena za usvajanje hranljivih materija iz hrane, proces varenja i osećaj sitosti nakon obroka. Njima su bogate i cerealije, suvo voće, koštunjavo, kao i špargla, koja u jednoj porciji (100 grama) ima čak 2 grama vlakana, što je oko 7 procenata preporučenog dnevnog unosa. Zahvaljujući istraživanjima, pokazalo se da redovan unos vlakana značajno snižava krvni pritisak, rizik od razvoja srčanih bolesti, ali i pojavu dijabetesa.
U špargli postoje i rastvorljiva vlakna, koja služe za ishranu korisnih bakterija u digestivnom traktu koje pomažu jačanju imuniteta i učestvuju u proizvodnji važnih hranljivih materija, vitamina B12 i K2.
Antioksidansi iz špargle - protiv upalnih procesa i starenja
Antioksidansi su poznati po svojim zaštitnim svojstvima u borbi protiv slobodnih radikala i akumuliranog stresa, koji utiču na ubrzano starenje, uzrokuju hronične upalne procese i druge bolesti savremenog doba. Špargla je sjajan izvor antioksidanasa - sadrži polifenole, flovonoide, vitamine E i C, glutation i druge.
Folna kiselina iz špargle - za zdravu trudnoću i pravilan razvoj ploda
Folna kiselina (vitamin B9) veoma je važan element koji utiče na formiranje crvenih krvnih zrnaca i DNK za zdrav rast i razvoj. Zato je od velike važnosti, naročito na samom početku trudnoće, unositi neophodnu dnevnu dozu folne kiseline. Preporučuje se da se vitamini i minerali u većoj meri konzumiraju iz ishrane, a kada je folna kiselina u pitanju, svega 100 grama špargle zadovoljava čak trećinu neophodne dnevne doze odrasle osobe, odnosno četvrtinu dnevne doze žene u trudnoći.
Ukoliko niste sigurni na koji način da spremite šparglu, donosimo vam par predloga za pripremu i serviranje:
