Društvo
Više od polovine Rusa doniralo u dobrotvorne svrhe tokom 2025. godine
Šta ljude najviše motiviše da pomognu drugima - novac, empatija ili osećaj pripadnosti? Novo globalno istraživanje pokazuje šta je jedan od ključnih razloga zbog kojih više od polovine Rusa, ali i milioni ljudi širom sveta, doniraju u dobrotvorne svrhe.
Filantropija širom sveta ne zavisi isključivo od materijalnih mogućnosti građana, pokazao je Svetski izvešta o davanju 2026 (World Giving Report 2026). Istraživanje pokazuje da su osećaj zajedništva, poverenje u organizacije i uverenje da donacije imaju stvarni efekat najvažniji faktori koji podstiču ljude da pomažu drugima.
Pojam velikodušnosti danas obuhvata mnogo više od novčanih donacija - u njega spadaju i volonterski rad, podrška dobrotvornim i verskim organizacijama, kao i direktna pomoć ljudima, životinjama i životnoj sredini.
Više od polovine Rusa doniralo novac u 2025. godini
Kada je reč o Rusiji, izveštaj pokazuje da je tokom 2025. godine 51 odsto građana doniralo novac u dobrotvorne svrhe. U proseku, Rusi za dobrotvorne aktivnosti izdvajaju 0,8 odsto svojih prihoda. Ipak, struktura donacija je specifična, jer se pomoć mnogo češće pruža direktno pojedincima nego putem dobrotvornih organizacija.
Istraživanje pokazuje i da 42 odsto ispitanika u Rusiji oseća snažnu pripadnost lokalnoj zajednici. Kako navode, osećaj pripadnosti zajednici zavisi od kulturnih navika, lokalnog okruženja i društvenih vrednosti, zbog čega će motivi i pokretači filantropije u narednom periodu zahtevati dodatna istraživanja i veću pažnju organizacija koje se bave dobrotvornim radom, prenosi "RBK Trend".
Šest od deset ljudi u svetu pomaže drugima
Podaci pokazuju da je tokom 2025. godine 61 odsto ispitanika na globalnom nivou direktno doniralo novac ljudima kojima je on potreban, dobrotvornim organizacijama ili verskim institucijama. U proseku, ljudi širom sveta izdvajaju oko 1 odsto svojih prihoda za pomoć drugima.
Najveći nivo donacija zabeležen je u zemljama Afrike i Azije, među kojima su Nigerija, Gana, Egipat, Kenija, Indija, Uganda, Pakistan, Zambija, Tanzanija i Zimbabve. Iako je reč uglavnom o zemljama sa niskim i srednjim prihodima, istraživači ističu da je spremnost na pomoć više povezana sa jakim društvenim vezama, normama međusobne podrške i poverenjem nego sa ekonomskim mogućnostima.
Globalno gledano, ljudi gotovo podjednako često pomažu direktno i preko organizacija. Tako je 36 odsto ispitanika novac dalo direktno ljudima kojima je pomoć bila potrebna, 34 odsto je doniralo dobrotvornim organizacijama, dok je 23 odsto doniralo verskim organizacijama ili iz verskih razloga.
Zajedništvo podstiče velikodušnost
Jedan od najznačajnijih zaključaka izveštaja jeste da je velikodušnost tesno povezana sa osećajem pripadnosti zajednici. Čak 66 odsto ljudi širom sveta navodi da oseća snažnu povezanost sa svojom lokalnom zajednicom - mrežom ljudi, organizacija i društvenih odnosa koji dele isto okruženje.
Istraživanje pokazuje da zemlje u kojima više od 80 odsto stanovništva ima snažan osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici beleže znatno veći nivo filantropije. U proseku, građani tih država doniraju čak tri puta više od stanovnika zemalja u kojima je osećaj zajedništva slabije razvijen.
Pored lokalnih zajednica, pozitivan uticaj ima i učešće u verskim ili onlajn zajednicama, jer su ljudi koji su aktivni u bilo kom obliku zajednice spremniji da pomažu drugima.
Istraživanje je pokazalo i da mlađe generacije više vrednuju pripadnost zajednici nego stariji. Tako 54 odsto ispitanika mlađih od 34 godine smatra da je zajednica važan deo njihovog života, dok isti stav deli 31 odsto osoba starijih od 55 godina.
Live
