Letnji meseci su rizičniji period u saobraćaju, pre svega zbog izuzetno velikog broja vozila na putevima u odnosu na druge delove godine, objasnio je stručnjak za bezbednost u saobraćaju, profesor Milan Vujanić. Posebno je upozorio na umor vozača, koji drastično povećava rizik od saobraćajnih nezgoda jer usporava reakcije i smanjuje koncentraciju, sposobnost uočavanja opasnosti i pravilne procene situacije.
Prema podacima, u prve dve nedelje juna u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 17 osoba, dok je samo tokom jedne nedelje sredinom meseca evidentirano čak 667 saobraćajnih nezgoda. Vujanić je za Tajnug naveo da tokom letnjih meseci ima manje teških nezgoda, jer zbog većih gužvi vozila se kreću manjim brzinama, pa su samim tim i posledice nezgoda manje.
Kao jedan od velikih problema tokom ovog perioda izdvojio je tranzitni saobraćaj. Među vozačima u tranzitu ima mnogo onih koji ne poznaju kraj kroz koji prolaze, a istovremeno nastoje da što pre stignu do odredišta. Zbog toga neretko ne prave pauze, nastavljaju put umorni i voze sa smanjenom koncentracijom.
Kada je reč o najčešćim uzrocima teških saobraćajnih nesreća, Vujanić je na prvom mestu izdvojio iznenadno nastalu opasnu situaciju - kada neko od učesnika u saobraćaju uradi nešto što drugi ne očekuje. Slede pogrešna procena situacije i greška u upravljanju vozilom.
"Imamo i jedan od uzroka koji je redak, ali koji se događa, a to je kada se dogodi otkaz - recimo odron puta, kamenja koje pada na put, na nekom mestu ima bara, pa vozilo prokliza. Ako vozač vozi brže, onda lakše može doći do nezgode, ili ako nije pažljiv i koristi telefon", izjavio je profesor.
Vujanić je posebno naglasio da je umor izuzetno opasan faktor kada je reč o saobraćajnim nesrećama. Zbog toga se vozačima preporučuje da na svaka dva sata naprave pauzu, stanu na pumpu i protegnu noge, kako bi nakon odmora ponovo bili sposobni da bezbedno nastave vožnju.
Stručnjak smatra da samo povećanje novčanih kazni ne bi značajno doprinelo smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i poginulih. Prema njegovom mišljenju, kazne bi trebalo osmisliti tako da zaista pogode prekršioca i budu primerene onome ko je prekršaj počinio.
Kako je naveo, ako osoba koja zarađuje 3.000 evra bude kažnjena sa 10.000 dinara umesto sadašnjih 5.000, to za nju neće predstavljati značajan finansijski problem. Isti iznos, međutim, može biti veliko opterećenje za osobu čija penzija iznosi 35.000 dinara.
Zbog toga Vujanić smatra da kazne treba osmisliti tako da budu neprihvatljive za onoga ko napravi prekršaj. Kao primer naveo je brzu vožnju, za koju bi, prema njegovom mišljenju, efikasnija sankcija bila zabrana upravljanja vozilom u trajanju od pet dana, jer bi takva mera najviše pogodila same vozače.
"Imali smo kaznu da onaj ko u naselju prekorači brzinu za više od 30 kilometara, tada dobije mesec dana zabrane upravljanje. To je bilo do 2014. godine i mi smo do tada imali minimum poginulih u Srbiji koji je bio 536. Bitno je da kazna ne bude prihvatljiva", zaključio je.