Šah je u ruske zemlje stigao sa Istoka još u srednjem veku, a tokom formiranja centralizovane ruske države postepeno je postao deo dvorske kulture. Iako je bio poznat već u vreme Ivana Groznog, pravi procvat doživeo je nešto kasnije, kada su ga ruski vladari počeli da doživljavaju kao mnogo više od načina da prekrate vreme.
Posebno interesovanje za šah pokazivao je car Aleksej Mihajlovič, otac Petra Velikog. Na njegovom dvoru redovno su organizovane partije kojima su prisustvovali bojari, strani ambasadori i najbliži carevi saradnici.
Šah je u to vreme postao i sredstvo neformalne diplomatije, jer su vladari kroz igru mogli da steknu utisak o načinu razmišljanja, strpljenju i karakteru svojih sagovornika.
Petar Veliki: Šah kao škola strategije
Petar Veliki verovao je da šah razvija veštine neophodne za upravljanje državom. Tokom putovanja po Evropi redovno je igrao sa evropskim vladarima. Za njega su šahovske partije bile prilika da pokaže sposobnost planiranja, predviđanja poteza protivnika i traženja rešenja za složene situacije.
Tokom njegove vladavine šah je dobio i značaj u obrazovanju mladih plemića. Petar je smatrao da igra razvija planiranje, procenu rizika i donošenje odluka u neizvesnim okolnostima.
Katarina Velika: Prilika za razgovore o politici i nauci
Za razliku od Petra, Katarina Velika šah je pre svega doživljavala kao prostor za intelektualnu razmenu.
Na njenom dvoru šahovske partije bile su deo salona na kojima su se okupljali diplomate, naučnici i drugi ugledni gosti, a tokom igre razgovaralo se o politici, filozofiji i nauci. Katarina je i sama bila posvećena igračica, a tokom njene vladavine pojavili su se prvi šahovski klubovi i društva, objavljivane su knjige o šahu i organizovani turniri.
Aleksandar I: Odmor od obaveza
Aleksandar I šah je video i kao intelektualnu vežbu i kao vid umetničkog izražavanja. Redovno je igrao sa bliskim saradnicima, a partije su mu, prema istorijskim zapisima, služile kao predah od državničkih obaveza. Tokom Napoleonovih ratova proučavao je šahovske partije velikih majstora, nastojeći da bolje razume strateško razmišljanje.
Nikolaj I: Šah kao pitanje discipline
Za Nikolaja I šah je bio ozbiljna disciplina koja je zahtevala potpunu koncentraciju i poštovanje pravila. Tokom njegove vladavine šah je postao deo zvaničnih dvorskih događaja, a tokom prijema stranih delegacija često su priređivane šahovske partije. Istovremeno je podržavao i razvoj šahovskog obrazovanja, jer je smatrao da igra razvija logiku, pamćenje i koncentraciju.
Poslednji car i poslednje šahovske partije
Poslednji ruski car, Nikolaj II, takođe je bio ljubitelj šaha. Redovno je igrao sa članovima porodice i bliskim prijateljima, a podržavao je i razvoj šahovske kulture kroz dobrotvorne turnire i pomoć mladim talentima.
Politička kriza poslednjih godina Ruskog carstva negativno je uticala i na šahovski život - mnogi klubovi su prestali sa radom, turniri su otkazani, a brojni istaknuti šahisti napustili su zemlju. Prema sačuvanim zapisima, šah je pratio carsku porodicu i tokom teških perioda - Nikolaj II i njegovi najbliži nastavili su da ga igraju čak i tokom zatočeništva.
Iz istorijskij izvora možemo zaključiti da šah za ruske careve nije bio samo zabava. Smatrali su ga igrom koja razvija strpljenje, strateško razmišljanje i sposobnost predviđanja posledica - a sve to su bile važne osobine koje su im pomgole i u upravljanju tako velikom državom.