Digitalno detinjstvo: Kako prepoznati kada mobilni telefon postaje problem za dete

Mobilni telefoni i tableti su postali deo svakodnevice dece i njihova upotreba sama po sebi ne mora da bude problem. Ipak, kada digitalni sadržaji počnu da potiskuju učenje, druženje, hobije i druge aktivnosti, važno je obratiti pažnju na promene u ponašanju deteta.

Prema rečima kliničkog psihologa Tatjane Morozove, roditelji bi pre svega trebalo da prate kako upotreba gadžeta utiče na svakodnevni život deteta, a ne samo koliko vremena ono provodi pred ekranom.

Kako razlikovati uobičajeno korišćenje telefona od zavisnosti

Najvažniji znaci koji mogu ukazivati na zavisnost su gubitak kontrole nad vremenom koje dete provodi na mreži, emocionalni ispadi kada mu je pristup ograničen i zanemarivanje komunikacije u stvarnom životu, učenja i drugih hobija.

Takvo ponašanje može biti praćeno i poremećajima spavanja i promenama u ishrani. Ako roditelji primete ove alarmantne znake, važno je da potraže pomoć stručnjaka.

Potpuno izbacivanje uređaja iz života deteta nije realno, ali njihova upotreba može da se reguliše jasnim porodičnim pravilima.

Kada gedžeti mogu biti korisni

Pravilna upotreba tehnologije može da pomogne razvoju kognitivnih i kreativnih veština, finih motoričkih sposobnosti i društvenih veza. Deci u različitim uzrastima zanimljivi su različiti sadržaji - igre, crtani filmovi, filmovi i priče - a razgovor o tim interesovanjima sa vršnjacima može biti deo njihove socijalizacije.

Gadžeti mogu pomoći deci da dolaze do informacija, uče nove stvari i komuniciraju. Zato problem nije nužno u samom uređaju, već u načinu na koji se koristi i mestu koje zauzima u svakodnevnom životu deteta.

Kada upotreba digitalnih uređaja postaje rizična

Prekomerna i nekontrolisana upotreba može negativno da utiče na vid, držanje, koncentraciju, spavanje i emocionalno stanje dece, a povezuje se i sa većom verovatnoćom anksioznih i depresivnih poremećaja.

Istraživanje sprovedeno u Rusiji 2026. godine pokazalo je da se prvi elektronski uređaji već pojavljuju kod dece uzrasta od tri do šest godina - i to kod svakog petog deteta.

Ovo je posebno važno jer su prve tri godine života period u kojem se formira mozak deteta, razvija njegov odnos sa bliskim osobama, kao i obrasci učenja i upoznavanja sveta. Deca u tom uzrastu pre svega uče kroz život i komunikaciju sa ljudima, pa gadžet ne može da zameni glas, emocije i podršku bliskih osoba.

Podaci pokazuju i da deca sve ranije dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima. Prema istraživanju sprovedenom u SAD od 2020. do 2025. godine, broj dece mlađe od dve godine koja imaju pristup uređajima za gledanje video-sadržaja porastao je sa 45 na 62 odsto.

Digitalni uređaji ne zamenjuju roditeljsku pažnju i komunikaciju, koje formiraju mentalno zdravlje i veštine koje određuju budućnost deteta. "Ako dete ne dobije dovoljno podrške u porodici, on je traži u virtuelnom svetu", upozorava Morozova, prenosi ruska "Gazeta".

Primer roditelja je najjači alat

Ponašanje roditelja može biti jedan od najvažnijih primera detetu, pa je važno da gedžete i sami koriste umereno i promišljeno. Istovremeno, roditelji bi trebalo da budu pažljivi prema emocionalnom stanju deteta i da ne odlažu traženje stručne pomoći ako primete alarmantne znakove.

Ipak, važno je imati na umu da gedžeti za neku decu nisu samo sredstvo za zabavu. Ljudima koji iz različitih razloga ne mogu da koriste govor ili imaju ozbiljne poteškoće u govoru, elektronski uređaji mogu omogućiti da komuniciraju, izraze svoje želje, postave pitanje ili daju komentar.

Ako dete tablet ili telefon koristi prvenstveno za komunikaciju, stručnjaci savetuju da se isključe dodatne funkcije koje mu nisu potrebne. Jedna od preporuka je i korišćenje različitih uređaja - jednog za komunikaciju, a drugog za zabavu.