Priprema se plan obnove Deliblatske peščare nakon požara

Resorno ministarstvo je započelo sa kreiranjem plana za obnovu Deliblatske peščare koji bi trebalo da bude spreman za primenu u trenutku kada požar bude ugašen, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Istakla da je najvažnije to što su, zahvaljujući borbi vatrogasaca, vojnika, pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava i građana, sačuvani ljudski životi, kao i to što su iz pojilišta puštene životinje zahvaljujući čemu nijedna životinjska vrsta nije ugrožena.

"Ono što je najveća vrednost su, pored šumskih ekosistema, i ove specifične autohtone vrste koje su travnate i koje su, nažalost, doprinele da pod visokim temperaturama budu, da kolokvijalno kažem, 'kao šibica'. I tu ćemo se truditi da zajedno sa strukom, sa republičkim pokrajinskim organima, profesorima, definišemo, i već smo to počeli da radimo, bez obzira što neki kažu da nije to trebalo tada, nego moramo da čekamo da se završi požar", rekla je ona za RTS.

Deliblatska peščara ostaje zaštićeno područje

Govoreći o spekulacijama koje su se pojavile u javnosti da postoji mogućnost da nakon požara, opožareno zemljište dobije prenamenu, ministarka je navela da takva mogućnost ne postoji jer je područje Specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peščara" pod zaštitom države u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode u kom postoje jasno definisane granice i stepeni zaštite.

Ambasada Rusije: "Iljušinom" od požara spaseno oko 50 objekata

"U tom kontekstu, svaka, pogotovo pod uticajem klimatskih promena ili elementarnih nepogoda koja dovede do promene stanja na terenu, ne može da bude preduslov za bilo kakvu promenu namene zemljišta, niti može da bude preduslov da bilo ko u datom momentu kaže da ovo više ne može da bude zaštićeno područje", naglasila je ona. Pavkov je istakla da ne postoji prostor da se razmišlja o mogućnosti za prenamenu zemljišta, kao i da je suština da svi budu posvećeni gašenju požara i pripremi za obnovu tog područja.

"Krivo mi je što se stavlja akcenat na manipulaciju i na dezinformacije. Gledam po društvenim mrežama, utrkuju se ko će sa kog profila šta da podeli. Ja mislim da nema prostora, nema mesta za takvim razmišljanjem, za takvim delovanjem. Mi se ovde bavimo suštinom, a to je gašenjem požara i pripremom svega onoga što treba da usledi, a to je sanacioni plan koji će biti deo jednog većeg plana obnove", rekla je Pavkov.

Ministarka je ukazala da je u cilju sanacije požara uključena Uprava za šume i Ministarstvo poljoprivrede, a da je ideja da taj plan bude deo šireg plana obnove ekosistema.

"Već juče smo imali onlajn sastanak, moramo da dobijemo zvaničnu informaciju MUP-a, onda dronovima radimo monitoring terena. Što se tiče budžeta, najavila sam da nam je ostao deo sredstava, a napravićemo novi konkurs. Nabavili smo naprtnjače, kao malu pomoć. A potrudićemo se do 2031. godine, ali i da taj plan bude dugoročniji. Pet do 10 godina je minimum", navela je ministarka.

Pavkov je istakla da je nacionalni inteligentni monitoring bio izuzetno efikasan, te da MUP ne bi mogao pravovremeno da reaguje bez tog sistema. Dodala je da je to dokaz da je država na vreme razmišljala i pojasnila da je cirkularni navigator pandan kupujem prodajem, na ekološkom nivou.

Vatrogasci-spasioci Rusko-srpskog humanitarnog centra aktivno učestvuju u gašenju požara širom Srbije

"Kada nekome ostane bilo šta pri renoviranju, može to nekome drugom da preda. Ovo je vrlo pozitivna mera. Imamo osobu koja prati samo ovu platformu", rekla je Pavkov.

Prema njenim rečima, ljudi koji se nalaze na terenu i koji se bore da zaustave širenje požara ističu da se nikada ranije nisu susreli sa sličnom situacijom.

"Informacije koje dobijamo od upravljača zaštićenog područja, od 'Vojvodinašuma', i uopšte od ljudi sa terena, da nikada to do sada nisu videli, s obzirom da su upravljači na vreme godinama gradili protivpožarne puteve, tzv. proseke, u dužini od 60 kilometara samo u obuhvatu specijalnog rezervata prirode. To su u poslednjih nekoliko nedelja radili i šire u odnosu na to što je neki prosek od 30 do 50 metara. Nažalost, vatra je ipak uspela da pređe na jednu ili drugu stranu, šišarke su letele preko 400 metara", objasnila je ona.

Dodala je da ni vatrogasci koji su iz zemalja EU stigli u Srbiju da pruže pomoć u gašenju požara govore da nikada nisu imali takvu situaciju kakva je u Deliblatskoj peščari.

"Vrlo je nezgodan, nepristupačan teren u jednom delu gde dine mogu da dođu i preko 150 metara, i gde ruža vetrova koja menja svoj pravac je dodatno otežavajući faktor", navela je ona.