Cilj eksperimenta pod nazivom "U svemir sa svojim paradajzom" bio je da se utvrdi šta će se dogoditi sa semenom paradajza koje je bilo u svemiru kada se vrati na Zemlju - da li će klijati, nići, razviti se u žbun i doneti plodove, odnosno da li će preživeti nepoznate uslove kojima je bilo izloženo.
Naučnici iz Instituta za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka poverili su "poljoprivredne aktivnosti" učenicima iz nekoliko škola u gradovima Rusije i Belorusije.
Eksperiment je započeo letom biološkog satelita Bion-M br. 2, koji je od 20. avgusta do 19. septembra 2025. godine kružio u polarnoj orbiti na visini od približno 400 kilometara iznad Zemlje. U tom području zaštitna "kupola" magnetosfere veoma je tanka, dok je kosmičko zračenje jako.
Interesantno je da su nivoi zrenja oko satelita bili za trećinu viši nego u orbiti oko Međunarodne svemirske stanice (MKS), za šta se veruje da je doprinelo prinosu. Među "putnicima" satelita, pored miševa, muva i bakterija, bilo je i seme paradajza četiri različite sorte. Po povratku na Zemlju, semena su bila podeljena između šest škola.
"Svemirski paradajz" dao veći prinos
Rezultati su bili neverovatni: Svi učesnici ubrali su više "svemirskih paradajza" nego paradajza iz kontrolne grupe koji je ostao na Zemlji.
Kod nekih je prinos bio veći za 10 odsto, dok je kod drugih zabeleženo povećanje od čak 30 odsto. Naučnike je iznenadilo da je seme koje je bilo u orbiti klijalo i razvijalo se snažnije od svojih kopnenih pandana, a i koreni svih izraslih biljaka bili su jači i razgranatiji. Sve testirane sorte prepoznate su kao pogodne za svemirsku poljoprivredu.
Doktorka bioloških nauka i nastavnica hemije u moskovskoj školi i naučna rukovoditeljka celog procesa Valerija Vihreva je objasnila da bi rast mogao biti podstaknut mutacijama u genima odgovornim za razvoj korena i aktivaciju stresnih reakcija.
"Mutacije su najverovatnije izazvane kosmičkim zračenjem. Moglo je da promeni strukturu i propustljivost ćelijskih membrana, povećavajući metaboličke procese. Čini se da je i mikrogravitacija doprinela tome", navela je Vihreva.
Naučnici planiraju da nastave biološke eksperimente na satelitu Bion-M br. 3, koji će biti lansiran 2030. godine, u još višu orbitu gde su nivoi zračenja veoma blizu međuplanetarnim nivoima, prenosi "Komsomoljska pravda".
Prema dosadašnjim rezultatima, seme biljaka može se bezbedno nositi na Mars radi kasnijeg uzgoja povrća i voća, što je, kako se navodi, dokazano upravo sa paradajzom.