Na očekivani životni vek utiče veliki broj okolnosti, od zdravstvenog stanja do životnih navika i uslova u kojima ljudi žive. Zbog toga se u istraživanjima dugovečnost sve češće posmatra kroz više različitih faktora koji međusobno utiču jedni na druge, a ne samo kroz pojedinačne navike.
Jedan od faktora je količina sna, koja bi mogla da ima jaču vezu sa dužim životom nego ishrana i vežbanje, prema novoj studiji. Istraživači su, na osnovu podataka prikupljenih širom SAD, ispitivali odnos između trajanja sna i očekivanog životnog veka, uzimajući u obzir i druge faktore koji mogu da utiču na zdravlje.
Naučnici su obradili analize navika učesnika za period od 2019. do 2025. godine. Uporedili su podatke o očekivanom životnom veku sa samoprocenjenim trajanjem sna, pri čemu su manje od sedam sati sna po noći uzeli kao prag za nedovoljan san.
U analizu su zatim uključili i druge varijable koje mogu biti povezane sa očekivanim životnim vekom, među kojima su fizička neaktivnost, zaposlenje i nivo obrazovanja - a veza između nedovoljnog sna i kraćeg životnog veka ostala je statistički značajna i nakon što su ti faktori uzeti u obzir.
Nedovoljno sna povezano sa kraćim životnim vekom
U prvom modelu samo je pušenje pokazalo jaču povezanost sa očekivanim životnim vekom od nedovoljnog sna. U drugom modelu, koji je uključio i gojaznost i dijabetes, gojaznost se takođe našla iznad nedovoljnog sna.
Rezultati su, međutim, iznenadili istraživače, jer je veza između količine sna i očekivanog životnog veka bila snažna u različitim modelima. Zato su istraživači naglasili da bi, ako je moguće, trebalo da težimo ka tome da spavamo između sedam i devet sati svake noći.
Ipak, pošto je reč o opservacionoj studiji, ona ne može da dokaže da nedovoljno sna direktno skraćuje život, niti može da objasni složene odnose između sna, ishrane i fizičke aktivnosti.
Zašto je san važan za zdravlje
Istraživanje ukazuje da količina sna može biti značajan pokazatelj dugoročnog zdravlja. Adekvatan san važan je za gotovo sve aspekte blagostanja, a nedostatak sna čak i tokom jedne noći može uticati na moždane funkcije i imuni sistem, prenosi "Sajens alert".
Dugoročni zdravstveni problemi povezani sa lošim snom mogli bi da imaju uticaj i na životni vek, a istraživači posebno izdvajaju gojaznost i dijabetes kao dva stanja povezana sa lošim snom koja bi mogla da doprinesu kraćem životnom veku. Dobra strana je što se navike spavanja, barem delimično, mogu lakše promeniti nego menjanje celokupne ishrane ili uključivanja vežbanja u svakodnevnu rutinu.