Nacionalne dijetetske smernice za prevenciju bolesti u Rusiji će biti objavljene 2027. godine, najavio je ministar zdravlja Rusije Mihail Muraško. "Želeli bismo da sledeće godine vidimo razvoj nacionalnih smernica za ishranu, posebno za konsultacije lekara i zdravstvenih radnika, kako bi se sprečio razvoj bolesti kod zdravih građana", rekao je Muraško na Sveruskom kongresu sa međunarodnim učešćem "Ishrana - put ka zdravoj naciji".
Posebne preporuke biće potrebne i ljudima koji već imaju hronične bolesti. Kako je dodao ministar, takvim pacijentima su potrebni odgovarajuća ishrana i prehrambene navike, a lekari bi trebalo da ih savetuju i u vezi sa izborom hrane, prenosi "RIA Novosti".
Planovi za unapređenje pristupa ishrani uključuju i povezivanje podataka o hrani i lekovima. Zamenica šefa kabineta ruske vlade Olga Krivonos objavila je počekom jula da će Rusija do 2029. godine stvoriti registar lekova i hrane koja sa njima interaguje, koji će biti dostupan lekarima i pacijentima.
Pristup izboru hrane i istovremenom uzimanju određenih lekova zasnivaće se na individualnim preporukama prema genetskom profilu osobe, uz kombinovanje dve grane genetike - nutrigenetike i farmakogenetike.
Kako Rusi gledaju na zdravu ishranu
Najave o nacionalnim smernicama dolaze u trenutku kada istraživanja pokazuju da veliki broj Rusa već ishranu vidi kao jedan od temelja zdravog života. Prema ruskoj anketi o zdravim životnim navikama, više od polovine ispitanika pravilnu ishranu izdvaja kao najvažniji faktor očuvanja zdravlja, dok veliki broj njih navodi da već pokušava da promeni svoje navike u ishrani.
Pravilnu ishranu kao najvažniji faktor zdravog života izdvojilo je 60 odsto ispitanika svih starosnih grupa. Slede dovoljno sna i odmora, koje je navelo 50 odsto učesnika, dok je 43 odsto ocenilo da je odricanje od loših navika jedan od ključnih preduslova za očuvanje zdravlja.
Redovnu fizičku aktivnost kao važan deo zdravog načina života izdvojilo je 41 odsto ispitanika, psihološko zdravlje 30 odsto, dobar balans između posla i privatnog života 24 odsto, dok je 22 odsto navelo svakodnevne šetnje na svežem vazduhu.
Istraživanje je pokazalo i da 75 odsto anketiranih pokušava da se pridržava principa zdrave ishrane. Za većinu to pre svega znači redovno konzumiranje domaćih obroka, što je navelo 76 odsto ispitanika. Više od polovine, 52 odsto, trudi se da pije dovoljno vode, dok 40 odsto ističe da redovno jede voće i povrće.
Mnogi nastoje i da ograniče namirnice koje smatraju manje zdravim. Skoro šest od deset ispitanika smanjuje unos šećera i slatkiša, 45 odsto izbegava brzu hranu, a trećina pazi i na količinu soli u ishrani.
Među onima koji su bili na dijeti, najčešći motiv bila je kontrola telesne težine, koju je navelo 62 odsto ispitanika. Skoro polovina je kao razlog navela želju za zdravijim načinom života, dok je 45 odsto istaklo da su promene u ishrani uveli zbog boljeg opšteg zdravlja i osećaja blagostanja, prenosi TASS.