Društvo
Portugal, Italija i Belgija na vrhu liste zemalja EU u kojima se najčešće pije alkohol
Koliko često stanovnici Evropske unije konzumiraju alkohol značajno se razlikuje od zemlje do zemlje, a razlike su vidljive i kada se posmatraju starost i pol. Podaci za 2025. godinu pokazuju i u kojim zemljama je svakodnevni unos alkohola bio najzastupljeniji.
Na vrhu liste zemalja EU sa najvećim udelom stanovnika starijih od 16 godina koji su svakodnevno konzumirali alkohol se nalaze Portugal, Italija i Belgija, prema podacima Evrostata koje je analizirala "RIA Novosti".
U Portugalu je 16 odsto stanovnika starijih od 16 godina imalo ovu svakodnevnu naviku. U Italiji je taj procenat znatno niži i iznosi 7,9 odsto, dok su Belgija i Danska zabeležile po 7,5 odsto.
Holandija, sa 6,3 odsto, i Francuska, sa 5,9 odsto, takođe su među zemljama sa najvećim udelom stanovnika koji svakodnevno konzumiraju alkohol.
Kada se posmatra cela Evropska unija, u 2025. godini 4,8 odsto ljudi starosti 16 i više godina pilo je alkohol svakodnevno. Nedeljno je alkohol konzumiralo 19,2 odsto, a mesečno 21,8 odsto stanovništva. Većina stanovnika EU, međutim, pila je alkohol ređe od jednom mesečno (20,7 odsto) ili uopšte nije pila alkohol, odnosno nije ga konzumirala tokom 2025. godine (33,5 odsto).
Razlike su zabeležene i između muškaraca i žena - dnevna, nedeljna i mesečna konzumacija alkohola bila je češća među muškarcima nego među ženama. Tokom 2025. godine, 56,5 odsto muškaraca pilo je alkohol najmanje jednom mesečno, u poređenju sa 35,9 odsto žena. Udeo stanovništva EU koje svakodnevno pije alkohol povećava se i sa godinama. Dok je među ljudima starosti od 16 do 24 godine iznosio 0,8 odsto, kod osoba starih 65 godina i više dostigao je 8,9 odsto.
Promene u navikama kada je reč o alkoholu vidljive su i van Evrope. U maju 2026. godine objavljeno je da je globalna potrošnja vina pala na najniži nivo u gotovo sedam decenija.
Globalna potrošnja vina na najnižem nivou od 1957. godine
Iako se vino često povezuje sa uživanjem i čak određenim zdravstvenim koristima, njegova globalna potrošnja poslednjih godina beleži sve veći pad, kakav nije viđen decenijama.
Globalna potrošnja vina pala je prošle godine na najniži nivo od 1957. godine, dostigavši 208 miliona hektolitara, pokazao je godišnji izveštaj Međunarodne organizacije za vinogradarstvo i vino (OIV). To predstavlja pad od 2,7 odsto u odnosu na 2024. godinu i ukupni pad od oko 14 odsto u odnosu na 2018. godinu.
Šta je uticalo na ovakav pad
Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vino navela je da su glavni razlozi pada promena životnih navika, ekonomska neizvesnost, klimatske fluktuacije i poremećaji u globalnoj trgovini, dok se uticaj američkih trgovinskih mera i tarifa i dalje procenjuje.
Pad je zabeležen na devet od 10 najvećih svetskih tržišta, uključujući Sjedinjene Američke Države, Francusku i Kinu, koje su među ključnim faktorima globalnog pada, prema OIV-u.
Live
