Društvo
Ove reči su ušle u izbor za "Reč godine 2026" u Rusiji - četvrtina ispitanika ne razume nijednu
U Rusiji je u toku izbor za "Reč godine 2026", a među kandidatima su se našli izrazi koji su obeležili ovogodišnje globalne jezičke trendove. Istraživanje je pokazalo i koliko su oni zaista poznati Rusima, kao i koji od njih se izdvojio kao najpopularniji.
Nove reči i izrazi sve češće ulaze u svakodnevni govor širom sveta, ali novo istraživanje iz Rusije pokazuje da nisu svima podjednako razumljivi. Analiza medijskog holdinga Rambler&Co pokazalo je da su se među najprepoznatljivijim kandidatima za "Reč godine 2026" našli neobični izrazi poput "siks-seven" (six-seven, viralni internet mem i žargonski izraz koji koriste deca i tinejdžeri, bez utvrđenog značenja) i "neuroslop", kao i da značajan broj ispitanika nije razumeo nijedan od ponuđenih termina bez pretraživanja.
Među učesnicima istraživanja koji su bili upoznati sa novim izrazima, "neuroslop" je dobio najviše glasova, 18 odsto. Ova reč opisuje sadržaj niskog kvaliteta koji kreira veštačka inteligencija. "Niša (niche)", izraz koji se koristi za opisivanje sadržaja koji je popularan u uskim krugovima, dobila je 16 odsto glasova, dok su "crvena zastavica" (red flag), odnosno znak upozorenja, i "siks-seven", trend na internetu povezan sa brojevima 6-7, dobili po 14 odsto.
Istovremeno, četvrtina ispitanika, odnosno 24 odsto, priznala je da ne može da razume nijedan od predloženih izraza bez pretraživanja.
Među ostalim kandidatima našli su se "brejnrot" i "prajm era (prime era)", što označava period kada je neko bio na samom vrhuncu svoje popularnosti, moći, uspeh, koji su dobili po 7 odsto glasova. Istraživanje je pokazalo i da novi vokabular ne nailazi uvek na odobravanje javnosti. Skoro trećina Rusa, 30 odsto, rekla je da ih novi izrazi iritiraju, posebno kada se koriste prečesto, dok 27 odsto ispitanika više voli da ih ne koristi.
S druge strane, 25 odsto je opušteno prema novom vokabularu i smatra da se neke reči vremenom ustale u jeziku, dok druge nestanu zajedno sa trendom.
Pitanje je i koliko bi ovakvi izrazi trebalo da budu prisutni u zvaničnom jeziku. Prema rezultatima studije, 37 odsto ispitanika smatra da zvanične publikacije treba da se pridržavaju književnih normi i da nisu obavezne da prate svaki trend. Još 28 odsto dozvoljava da se popularne reči označe kao "sleng", dok bi 23 odsto prihvatilo takve izraze u rečnicima ako se široko koriste i imaju jasno značenje. Preostalih 12 odsto predlaže da se oni prikupljaju u posebnim zbirkama savremenog kolokvijalnog govora, prenosi "RIA Novosti".
Live
