Grip, kovid ili prehlada: Kako prepoznati simptome

U Beogradu je već registrovan virus gripa tipa A, za sada u sporadičnim slučajevima, dok je broj obolelih od respiratornih infekcija povećan za 40 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Pojedinačni slučaj gripa još ne znači da je počeo veći talas obolevanja i značajniji rast broja zaraženih očekuje kasnije, napominje za RTS pulmolog Univerzitetske dečje klinike Trišova, dr Snežana Rsovac.

"Ako govorimo o podatku o sezonskom virusu gripa, odnosno virusu tipa A, ovo je pojedinačan slučaj i treba očekivati tek u narednih mesec dana eventualno veći porast obolevanja, zato što sada kreće i profilaksa koju sprovodimo - imunizacija protiv sezonskog gripa. Pik se očekuje tek u toku zime", navodi dr Rsovac i dodaje da virusi nisu prisutni samo tokom zime, ali da hladniji period godine i povratak dece i odraslih u kolektive stvaraju uslove za njihovo brže širenje.

"Uvek virusi postoje. Nije stvar samo u tome da oni dođu zimi i odu. Oni su tu. Zatvoreni prostor utiče na to da se virusi brže prenose sa jednog na drugog čoveka, odnosno među decom, pa samim tim zatvoreni prostori u zimskim mesecima predstavljaju idealnu podlogu da se određeni virus razvije i brže širi", objašnjava doktorka za RTS.

Kako razlikovati prehladu, grip i kovid

Iako se simptomi respiratornih infekcija mogu preklapati, način na koji bolest počinje može ukazati na razlike između njih, navodi pulmolog dr Rsovac. Prehlada obično počinje kijavicom, grebanjem u grlu i nižom temperaturom, dok grip karakteriše nagli početak, sa malaksalošću, bolovima u mišićima i zglobovima i povišenom temperaturom, nakon čega se javljaju respiratorne tegobe.

Kod kovida početak najčešće nije tako nagao kao kod gripa, a među prvim simptomima mogu biti kašalj ili curenje nosa, umereno povišena temperatura i promene osećaja u ustima.

"Kovid nema tako nagli početak kao grip, tako dramatičan, ali ima neke specifičnosti tipa promene osećaja u ustima, temperatura je negde srednje, umereno povišena, može biti bolova, ali više respiratorne tegobe krenu prvo, a to je najčešće kašalj ili curenje nosa".

Nelagoda, promene raspoloženja: Tihe promene u organizmu koje donosi jesen

Kako smanjiti rizik od infekcija

Kao osnovne mere prevencije dr Rsovac izdvaja redovno pranje ruku, provetravanje prostorija i što više boravka na otvorenom, dok je kod dece posebno važna uravnotežena ishrana sa dovoljnim unosom voća i povrća. Kada je reč o suplementima za "podizanje imuniteta", ističe da imunološki sistem deteta prirodno sazreva tokom prvih godina života i da su česte infekcije u tom uzrastu očekivane. Kao mogući dodatak tokom zimskih meseci izdvaja vitamin D, ali uz preporuku pedijatra ili interniste.

RSV posebno opasan za najmlađe

Imunološki sistem dece sazreva postepeno, a poseban rizik u prvim godinama života predstavlja respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji može da izazove teške oblike infekcije, uključujući bronhiolitis i potrebu za hospitalizacijom i primenom kiseonika, upozorava dr Rsovac.

"Respiratorni sincicijalni virus je vrlo opasan i javlja se sada u ovom periodu, a kod dece izaziva tešku formu u prvim godinama života, bronhiolitis, koji može ići dramatično", upozorava Rsovac.

Virusi se lakše šire među decom u kolektivima zbog bliskog kontakta i manje pažnje posvećene higijeni. Zbog veće izloženosti, dr Rsovac preporučuje i vakcinaciju protiv gripa zaposlenima koji rade sa decom, kada za to postoji mogućnost.

Kada dete treba da ostane kod kuće

"Dete treba da ostane kod kuće onda kada primetite da je njegovo opšte stanje loše, kada je temperatura povišena. Temperatura od 37,1 ili 37,2 smatra se jednim normalnim odstupanjem, ali ja govorim o temperaturi koja je viša od 38 stepeni", objašnjava doktorka.

Razlog da dete ostane kod kuće jesu i izražen kašalj, nemogućnost da normalno pije i jede, gubitak apetita, pospanost i usporenost.

"To važi za svaki uzrast, samo što kod manje dece progresija bolesti ide brže", kaže pulmolog.

Takođe, antibiotici nisu terapija za virusne infekcije, a većina respiratornih tegoba, bez jasnih znakova bakterijske infekcije na lekarskom pregledu, izazvana je virusima, navodi dr Snežana Rsovac.

"Većina ovih stanja, bez jasnih kliničkih znakova pri pregledu od strane lekara, jesu u stvari virusi i oni su u 80 do 90 odsto slučajeva ti koji izazivaju respiratorne i ostale tegobe", navodi Rsovac.

Brzi dijagnostički testovi mogu pomoći u proceni da li je infekcija bakterijska ili virusna, ali ih nije neophodno raditi kod svakog pacijenta.

Broj respiratornih infekcija, prema očekivanjima dr Rsovac, značajnije će rasti od kraja oktobra, dok se vrhunac sezone očekuje krajem decembra i tokom januara. RSV bi, međutim, mogao da dostigne vrhunac ranije, krajem novembra i u decembru, nakon čega se očekuje jača aktivnost gripa.

Vakcinacija kao važna mera prevencije

Vakcinacija protiv sezonskog gripa jedna je od najvažnijih mera prevencije, a može doprineti i blažoj kliničkoj slici ukoliko do infekcije dođe, navodi dr Rsovac. Sastav vakcine prilagođava se virusima koji cirkulišu, a kod dece o vakcinaciji treba da se posavetuju roditelji sa pedijatrom. Odrasli koji žele da se vakcinišu takođe mogu da se obrate svom lekaru, dok se vakcina posebno preporučuje određenim kategorijama pacijenata.