Od 1990. godine, gojaznost kod dece porasla je sa 2 na 8 odsto. Uprkos velikom porastu gojaznosti među najmlađima, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) snažno preporučuje da se lekovi za lečenje gojaznosti ne koriste kod dece mlađe od 10 godina, navodeći da još nije dovoljno poznato kako bi snažni lekovi mogli da utiču na njihovo zdravlje na duži rok. Umesto toga, za decu tog uzrasta preporučuje se fokus na zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Kod adolescenata od 10 do 19 godina, upotreba lekova može da se razmotri samo ako programi promene životnih navika, sprovedeni uz stručni nadzor, nisu dali rezultate, prenosi "Blumberg".
SZO je navela i da se barijatrijska hirurgija, odnosno operacija smanjenja želuca, može razmotriti pod "strogo definisanim uslovima" kod adolescenata sa teškim oblikom gojaznosti.
Direktorka Odeljenja SZO za ishranu i bezbednost hrane Luz de Regil rekla je da nema dovoljno dokaza za primenu lekova kod male dece, ali je dodala da bi nova naučna saznanja u budućnosti mogla da dovedu do drugačijih preporuka.
Prema podacima SZO, oko 170 miliona dece i adolescenata bilo je gojazno tokom 2024. godine.
Lekovi se sve više ispituju kod dece
Nove preporuke SZO mogle bi da ograniče primenu nove generacije snažnih lekova za mršavljenje kod dece ukoliko ih zdravstvene vlasti širom sveta budu sledile. Kompanije "Eli Lili" i "Novo Nordisk" sve intenzivnije ispituju ove lekove kod mlađih uzrasta.
U studiji objavljenoj prošlog meseca, lek "Vegovi" kompanije "Novo Nordisk", koji pripada grupi GLP-1 lekova, pomogao je dvoje od petoro dece uzrasta od šest do 12 godina da izgube dovoljno kilograma da više ne budu svrstana u kategoriju gojaznih.
Kompanija "Eli Lili" je prošlog meseca počela ispitivanje svog leka "Zepbaund" kod dece istog uzrasta, a rezultati se očekuju do 2029. godine.
Ipak, rukovodilac Odeljenja SZO za ishranu i bezbednost hrane Lorens Gramer-Stron upozorio je da bi rano uvođenje lekova, umesto promena navika u ishrani i fizičke aktivnosti, moglo da dovede do većih troškova zdravstvene zaštite tokom života.
On je ukazao da još nije poznato koliko dugo će lekovi ostati efikasni, kakvi su njihovi dugoročni neželjeni efekti i da li bi deca bila spremna da ih dugoročno koriste nakon što izgube višak kilograma. Prema njegovim rečima, još nema dovoljno dokaza da GLP-1 lekovi i slični preparati mogu da budu korisni kao privremena terapija ako se sa njihovom primenom počne veoma rano.
SZO je u decembru preporučila primenu GLP-1 lekova kod odraslih osoba sa gojaznošću, dok i dalje razmatra pitanje povećanja telesne težine tokom trudnoće.