Deca koja već sa 12 godina imaju pametni telefon češće prijavljuju simptome poremećaja u ishrani

Deca od 12 godina koja su imala mobilni telefon češće su prijavljivali simptome poremećaja u ishrani nego njihovi vršnjaci koji ga nisu posedovali, pokazalo je novo istraživanje. Posedovanje mobilnog telefona u tom dobu bilo je povezano sa 36 odsto većom verovatnoćom prijavljivanja barem jednog simptoma poremećaja u ishrani.

Deca koja su imala telefon takođe su prijavila 61 odsto veću učestalost simptoma prejedanja u odnosu na vršnjake koji ga nisu posedovali, a povezanost je bila vidljiva i dve godine kasnije.

Do 14. godine, skoro četvrtina dece koja su imala mobilni telefon sa 12 godina prijavila je barem jedan simptom poremećaja u ishrani. U poređenju sa vršnjacima koji u tom uzrastu nisu imali mobilni telefon, ova deca su 49 odsto češće prijavljivala simptome poremećaja u ishrani, a takođe su 103 odsto češće navodila da svoje samopoštovanje povezuju sa telesnom težinom.

Autori studije navode da mobilni telefon u ranoj adolescenciji može da izloži decu digitalnim sadržajima bez nadzora odraslih u periodu kada su posebno osetljiva na spoljne uticaje. Posledice takvog izlaganja mogu da se nagomilavaju tokom vremena, a značajnu ulogu može da ima i uzrast u kojem dete dobije telefon.

Rani pristup digitalnom sadržaju i nezadovoljstvo izgledom

Ipak, rezultati ne dokazuju da mobilni telefoni izazivaju poremećaje u ishrani. Istraživanje je utvrdilo povezanost između posedovanja telefona i simptoma koje su adolescenti sami prijavili, ali nije ispitivalo uticaj korišćenja uređaja na stvarne kliničke dijagnoze.

Samo prijavljivanje simptoma takođe ne znači nužno da dete ima poremećaj u ishrani. Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), poremećaji u ishrani obuhvataju trajne poremećaje ishrane ili ponašanja povezanog sa ishranom koja značajno narušavaju fizičko zdravlje ili psihosocijalno funkcionisanje.

Autori smatraju da bi jedno od mogućih objašnjenja uočene povezanosti moglo da bude rano i nenadgledano korišćenje društvenih mreža, koje može da pojača nezadovoljstvo telom tokom puberteta. Jedna studija je, na primer, pokazala da je kod adolescenata svaki dodatni sat ukupnog vremena provedenog pred ekranom i na društvenim mrežama bio povezan sa većom verovatnoćom ponašanja usmerenog na sprečavanje gojenja i simptoma prejedanja.

Društvene mreže pojačavaju pritisak vršnjaka, dok influenseri i sadržaji koji promovišu idealizovan izgled mogu da povećaju nezadovoljstvo mladih sopstvenim telom i podstaknu nezdrave navike u ishrani.

Poremećaji u ishrani relativno su česti među mladima. Procene pokazuju da pogađaju između 5,5 i 18 odsto mladih žena i do 2,4 odsto mladih muškaraca do rane odrasle dobi. Nedavni porast njihove prevalencije zabeležen je uglavnom među ženama uzrasta od 15 do 19 godina.

Da li deci treba odložiti pristup mobilnim telefonima

Iako društvene mreže uglavnom propisuju minimalnu starost od 13 godina, ta ograničenja se lako mogu zaobići, što otvara pitanje koliko su starosne granice efikasne u zaštiti dece. Autori smatraju da bi lekari prilikom procene rizika od poremećaja u ishrani kod tinejdžera mogli da uzmu u obzir i to da li dete poseduje mobilni telefon i kako koristi društvene mreže, prenosi "Sajens alert".

Međutim, ne tvrde da su mobilni telefoni i društvene mreže nužno štetni. Pojedina istraživanja ukazuju na moguće koristi za mentalno zdravlje nekih tinejdžera, poput nižeg nivoa depresije kod onih koji više komuniciraju putem poruka. Zbog toga način na koji mladi koriste digitalne uređaje može biti važniji za njihovo mentalno zdravlje nego doba u kome su ih dobili.