Sedam od deset zaposlenih u Srbiji oseća zabrinutost zbog mogućnosti gubitka posla, dok je gotovo tri četvrtine kompanija tokom prethodne godine uvelo neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost. Istovremeno, zaposleni najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, pokazuje istraživanje koje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilijent i TIM centar.
Istraživanje je obuhvatilo 3.452 zaposlena i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji. Rezultati ukazuju na zabrinutost za sigurnost radnog mesta, razlike između očekivanja zaposlenih i pogodnosti koje im poslodavci nude, kao i na različite stavove o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada.
Strah od gubitka posla i mere štednje
Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto zaposlenih odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra da im je radno mesto ugroženo. Dodatnih 55 odsto oseća manju zabrinutost, iako ne veruje da je neposredno ugroženo, dok 29 odsto ne strahuje od gubitka posla.
Neizvesnost se ogleda i u merama koje kompanije preduzimaju. Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija tokom prethodnih godinu dana uvelo je bar jednu meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost.
Najčešća mera je pojačan pritisak na produktivnost, koji je navelo 44 odsto zaposlenih. Zamrzavanje plata ili obustavljanje povećanja zarada istaklo je 32 odsto, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje pogodnosti 23 odsto zaposlenih. Pojedine kompanije primenjivale su više mera istovremeno.
Zaposleni nemaju dovoljno informacija od rukovodstva
Pored sigurnosti radnog mesta, važnu ulogu u odnosu zaposlenih prema kompaniji ima i komunikacija sa rukovodstvom. Ipak, samo 26 odsto ispitanika navelo je da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima kompanije.
Više od polovine zaposlenih - 51 odsto - smatra da informacije dobija selektivno, dok 23 odsto navodi da komunikacije uopšte nema i da su prepušteni nagađanjima. Rezultati ukazuju na to da osećaj sigurnosti zaposlenih zavisi i od toga koliko su upoznati sa stanjem u kompaniji i odlukama koje mogu da utiču na njihovo radno mesto.
Slobodno vreme i fleksibilnost važniji od pojedinih pogodnosti
Kada je reč o pogodnostima na radnom mestu, zaposleni najviše vrednuju dodatne slobodne dane, koje je među najvažnije beneficije svrstalo 41 odsto ispitanika. Četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme važni su za po 40 odsto zaposlenih, dok je mogućnost rada od kuće izdvojilo 37 odsto.
Međutim, dostupnost ovih pogodnosti ne prati u potpunosti želje radnika. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, dok mogućnost rada od kuće ima 27 odsto.
Razlika između ponuđenih i željenih pogodnosti vidljiva je i kod tim bilding aktivnosti. Iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ih smatra lično važnim. To ukazuje na značaj razumevanja stvarnih potreba zaposlenih prilikom izbora pogodnosti koje kompanije nude.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija: 30 odsto zaposlenih navelo ga je među najvažnijim pogodnostima, a 27 odsto ga već ima. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto ispitanika.
Većina kompanija nije menjala paket beneficija
Prema odgovorima predstavnika kompanija, 61 odsto poslodavaca zadržalo je isti paket beneficija kao prethodne godine. Dodatne pogodnosti ponudilo je 28 odsto kompanija, dok je 11 odsto smanjilo paket.
Među pogodnostima koje su prve ukinute su tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.
Iako su zabrinuti za sigurnost posla, zaposleni imaju jasne stavove i o tome kako žele da razvijaju znanja i veštine. Učenje kroz rad izabralo je 72 odsto ispitanika, mentorstvo 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto. Među digitalnim formatima najpopularniji su onlajn kursevi, koje je izdvojilo 22 odsto zaposlenih. Alate veštačke inteligencije kao poželjan način učenja navelo je svega sedam odsto ispitanika.
Veštačka inteligencija menja tržište rada, ali stavovi su podeljeni
Veštačka inteligencija već utiče na pojedina radna mesta, ali kompanije uglavnom još nemaju jasno definisan pristup njenoj primeni. Dok 67 odsto predstavnika kompanija smatra da je AI prilika za povećanje produktivnosti, isto mišljenje deli 32 odsto zaposlenih.
Među radnicima, 30 odsto smatra da je značaj AI precenjen, a 31 odsto navodi da ne oseća njen uticaj.
Do sada je smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja AI prijavilo svega 2 odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, u pojedinim sektorima taj udeo je veći: U informacionim tehnologijama iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto.
Kada je reč o očekivanjima za naredni period, po 24 odsto predstavnika kompanija u sektorima informacionih tehnologija i finansija procenjuje da bi primena AI mogla da dovede do smanjenja broja zaposlenih. Reč je o očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.
Ipak, sistemski pristup primeni ovih alata i dalje je redak. Samo 15 odsto kompanija podstiče njihovo korišćenje kroz jasno definisan sistem. Njih 30 odsto dozvoljava upotrebu AI bez jasne strategije, dok 52 odsto nema definisan stav. Svega tri odsto kompanija ograničava ili zabranjuje korišćenje ovih alata.