Kućna prašina nije sastavljena samo od vidljivih čestica koje se nakupljaju na nameštaju i podovima. Ona može da sadrži i supstance koje postepeno ispuštaju materijali u domaćinstvu, kao što su komponente za usporavanje gorenja i materije prisutne u kućnim hemijskim sredstvima.
Mnoga od ovih jedinjenja pripadaju poluisparljivim organskim jedinjenjima. Ona mogu postepeno da prelaze iz plastike, podnih obloga i nameštaja u vazduh, a zatim da se talože na česticama prašine, objašnjava za rusku "Gazetu" Marija Zolotarjova, doktor farmaceutskih nauka.
"To ne znači da sloj prašine na ormariću može izazvati akutno trovanje. Radi se o dodatnom i produženom izlaganju ovim supstancama", objašnjava Zolotarjova.
Prašina može da dospe u organizam udisanjem, preko ruku i predmeta koji dolaze u kontakt sa ustima, a pojedina jedinjenja mogu da se apsorbuju i kroz kožu. Ovaj način izlaganja posebno je značajan kod male dece.
Kako grejna sezona menja izloženost prašini
Iako sama prašina u jesen ne postaje toksičnija, sa početkom hladnijeg perioda menjaju se uslovi u kojima joj bivamo izloženi. Više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, ređe otvaramo prozore, a grejanje istovremeno utiče na temperaturu i cirkulaciju vazduha.
Stručnjak ističe da zbog toga nije ispravno tvrditi da koncentracija svih zagađivača nužno raste tokom jeseni. Ipak, ređe provetravanje može da poveća ukupnu izloženost zagađenom vazduhu i prašini.
Osim hemijskih jedinjenja, prašina sakuplja i alergene, među kojima su čestice kože i dlake životinja, otpadni proizvodi grinja i gljivične spore.
"Nakon toplog i vlažnog perioda, prašina može zadržati značajnu količinu alergena grinja, a sa početkom grejne sezone vazduh postaje suvlji, pa se male čestice lako podižu sa poda i duže ostaju u vazduhu. Kod osetljivih osoba ovo može pogoršati curenje iz nosa, kašalj i iritaciju očiju", upozorava stručnjak.
Kako smanjiti uticaj prašine
Redovno čišćenje i provetravanje mogu da pomognu u smanjenju izloženosti prašini i supstancama koje se u njoj nakupljaju. Zolotarjova preporučuje redovno usisavanje tepiha i tapaciranog nameštaja, pranje tekstila, brisanje podova i provetravanje prostorija. Takođe savetuje obavezno pranje ruku nakon čišćenja, naročito pre jela.