Više od četiri petine stručnjaka za mentalno zdravlje u Velikoj Britaniji smatra da se uobičajene ljudske misli i emocije prečesto medicinski tumače, dok se određena mentalna stanja, naročito poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), dijagnostikuju i kada za to nema dovoljno osnova.
"Iako i drugi faktori jasno igraju ulogu, ova društvena tendencija ka medicinskom tumačenju bez sumnje je doprinela uverenju, koje široko dele stručnjaci za mentalno zdravlje, da se mnoga stanja prekomerno dijagnostikuju", rekao je psiholog dr Sem Dej, prenosi "Telegraf".
Kako je dodao, važno je da se tuga i zabrinutost ne poistovećuju sa bolešću, čak i ako se stope lošeg mentalnog zdravlja i neurodivergentnosti zaista povećavaju.
Rizik od prekomerne dijagnostike kod dece i mladih
Na opasnost od prekomernog ili pogrešnog dijagnostikovanja ADHD-a i autizma ukazao je i izveštaj britanske vlade, koji je pokazao da je potražnja za dijagnozama delimično podstaknuta time što one omogućavaju pristup finansijskoj podršci i dodatnoj pomoći u školi.
Utvrđen je i značajan porast psihološkog opterećenja među mladima. Procenjuje se da oko četiri miliona dece i mladih, odnosno svaki peti, sada doživljava visok nivo psihološkog stresa. Ipak, autori upozoravaju da nepotrebne dijagnoze mogu naštetiti čitavoj generaciji, ograniče njene mogućnosti i smanje joj ambicije.
Čak 82 odsto stručnjaka složilo se sa tvrdnjom da se "normalni aspekti ljudskih misli i emocija sve više medicinski tumače".
Kada je reč o ADHD-u, 74 odsto stručnjaka smatra da se ovo stanje prekomerno dijagnostikuje. Poremećaji ishrane i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) bili su jedina česta stanja mentalnog zdravlja za koja je više stručnjaka smatralo da se nedovoljno dijagnostikuju, a ne da se prekomerno dijagnostikuju.
Skoro dve trećine ispitanih stručnjaka veruje i da određena stanja mogu postati samoispunjavajuće proročanstvo kada osoba sama sebi postavi dijagnozu. Oko 60 odsto njih smatra da društvo takva stanja "glamurizuje".
Nije svaka patnja poremećaj
Ove nalaze ne treba uopštavati na teške mentalne poremećaje, poput šizofrenije, psihoze i bipolarnog poremećaja, kod kojih je prepoznavanje bolesti i efikasno lečenje i dalje od presudnog značaja.
Prema rečima stručnjaka, rezultati pre svega otvaraju šire pitanje o tome kako se menja društveno razumevanje psihološke patnje.
"Rizikujemo stvaranje kulture u kojoj se svaka patnja smatra poremećajem, a za svaki poremećaj zahteva se biomedicinsko ili tehnološko rešenje", rekao je profesor socijalne psihijatrije Svaran Sing.
On je upozorio da takav pristup može nenamerno da umanji značaj ljudske otpornosti, unutrašnje snage i sposobnosti da se čovek razvija nakon traumatičnih iskustava.
"Saosećanje je od suštinskog značaja, ali ono ne bi trebalo da štiti ljude od neizbežnih životnih teškoća niti da pretvara svaku patnju u bolest. Izazov je razlikovati poremećaj koji zahteva lečenje od bolnih, ali potencijalno značajnih iskustava koja su deo ljudskog života", istakao je on.