Zašto kratki video-snimci iscrpljuju mozak i otežavaju koncentraciju, objašnjava stručnjak

Danas je na mrežama skoro sve dostupno u obliku kratkog sadržaja koji se brzo konzumira - od recepata i saveta za negu kože do najnovijih vesti. Beskonačno skrolujemo kroz sadržaje, često i ne shvatajući koliko nam je vremena zapravo prošlo. To se dešava mnogima od nas zbog načina na koji se danas sadržaj kreira: brz je i gotovo nemoguće odoleti iskušenju da nastavimo da ga gledamo.

Stručnjaci upozoravaju da ova navika, koju često smatramo samo zabavom, menja način na koji naš mozak funkcioniše. Zapravo, slabi našu sposobnost koncentracije i pamćenja, pa čak i remeti donošenje odluka.

Kratki video-snimci mogu da iscrpljuju psihu zbog brzog tempa i načina na koji se informacije smenjuju, objasnila je ruski spsiholog Jelena Špagina.

"Povezanost kratkih video-snimaka sa psihičkom iscrpljenošću potvrđuju i novija naučna istraživanja. Posle pola sata provedenih u pregledanju kratkih video-snimaka, mnogi se osećaju iscrpljeno, iako nisu radili ništa fizički zahtevno. Razlog je u tome što naša percepcija reaguje na tempo i ritam kojim nam se informacije predstavljaju", prenosi Gazeta.

Zašto nas kratki video-snimci zamaraju više nego filmovi

Tokom gledanja dugometražnog filma naš unutrašnji ritam prilagođava se priči - gledalac se saoseća sa likovima, prati zaplet i uranja u atmosferu filma. Na kraju se javlja osećaj zaokruženosti, jer priča ima početak, vrhunac i završetak, istakla je psiholog.

"Kratki video-snimci funkcionišu drugačije - ne dozvoljavaju nam da se udubimo u sadržaj, već nas neprestano izvlače iz jednog stanja i prebacuju u drugo", pojasnila je.

Film nam pruža celovito iskustvo, dok kratki video-snimci predstavljaju skup fragmenata koji se ne povezuju u jedinstvenu sliku.

"Naš unutrašnji sistem, koji teži celovitosti i smislu, ne dobija ono što mu je potrebno, pa na to ukazuje osećajem umora, koji pogrešno doživljavamo kao fizički", zaključila je psiholog.

Manja osetljivost na gubitke i sporija obrada informacija

Kod osoba sa izraženijim simptomima zavisnosti od kratkih video-snimaka takođe je smanjena osetljivost na gubitke, zbog čega su skloniji odlukama usmerenim na moguću nagradu, čak i kada one nose veći rizik, pokazuje istraživanje.

Dalje, kod ljudi sa izraženijom sklonošću ka gledanju kratkih video-snimaka istraživači su izmerili nižu stopu prikupljanja informacija, što znači da mozgu treba više vremena da obradi podatke potrebne za donošenje odluke. Zbog toga razmišljanje može postati sporije, a čak i jednostavni izbori zahtevati više mentalnog napora. Ovo se može ispoljiti kao osećaj mentalne magle, teškoće sa koncentracijom i preterano razmišljanje o svakodnevnim odlukama. Istraživači napominju da to ne mora biti samo stvar "nedostatka volje", već mogući odraz prilagođavanja mozga brzom tempu sadržaja koji svakodnevno konzumiramo.