Previše obaveza i stalna potreba da se ispune očekivanja mogu deci oduzeti vreme za odmor, igru i otkrivanje sopstvenih interesovanja. Ruski psiholog Marina Smirnov upozorava da deca koja žive po strogom rasporedu mogu imati viši nivo anksioznosti i ističe da je važno ostaviti im dovoljno slobodnog vremena koje ne mora da bude ispunjeno planiranim aktivnostima.
Kada raspored postane opterećenje
Život po strogo utvrđenom rasporedu, umesto da detetu olakša svakodnevicu, može da postane izvor pritiska i iscrpljenosti. Prema rečima psihologa, deca koja su godinama naviknuta na to da svaki minut ima svoju svrhu često dolaze na razgovor sa simptomima kao što su anksioznost i tikovi, ali i sa osećajem da više ni u čemu ne uživaju i da im se ništa ne radi.
"Život po rasporedu zapravo može naštetiti detetu, a ne olakšati mu život... Deca koja žive po rasporedu često dolaze sa anksioznošću, tikovima i stanjem u kome 'ne želi da radi ništa'. Ali dete nije lenjo i nije bolesno, već samo umorno, jer godinama živi u režimu u kojem svaki minut ima cilj", rekla je Smirnov, prenosi "RIA Novosti".
Ipak, kako je objasnila, problem nije u samom postojanju rasporeda niti u organizovanim aktivnostima, jer su i oni neophodni. Problemi nastaju kada dete nema vremena koje može da posveti sebi, bez unapred određenih zadataka i očekivanja.
Zašto je važno da dete ima slobodno vreme
Periodi bez obaveza važni su za razvoj mašte, sposobnosti da se podnese dosada i veštine samostalnog osmišljavanja aktivnosti. Međutim, roditelji takve trenutke ponekad pogrešno tumače kao lenjost, umesto da ih prepoznaju kao priliku da dete otkrije šta ga zanima i nauči da samo organizuje svoje vreme.
Upravo u tim periodima dete razvija sposobnost da se samo zabavi, istražuje sopstvena interesovanja i razume šta zaista želi.
Osim toga, kada je svaka aktivnost deo rasporeda, ona je često na neki način povezana sa procenjivanjem i vrednovanjem postignuća. Dete tako može da počne verovati da se njegov trud računa samo ako dovede do konkretnog rezultata. Zbog toga se može desiti da nove stvari ne uči iz radoznalosti i želje za otkrivanjem, već prvenstveno zato što očekuje pohvalu.
Detinjstvo ne treba da bude priprema za odrasli život
Smirnova je zaključila da detinjstvo ne bi trebalo da se pretvori u pripremu za odrasli život. Prema njenim rečima, važno je razumeti da zabrinutost roditelja za budućnost deteta ne proizlazi uvek iz stvarnih potreba deteta, već može biti posledica straha roditelja da neće uspeti da ostvare sve što su zamislili, kao i sklonosti da se porede sa drugim roditeljima.