Mentalna magla, problemi sa koncentracijom i zaboravnost neki su od problema sa kojima se žene susreću tokom menopauze. Iako se ovakve tegobe ponekad odbacuju kao neizbežan deo starenja, naučnici sve više istražuju složene promene koje se dešavaju u mozgu tokom ovog životnog perioda.
Na pitanje šta žene mogu da urade ako ne mogu da uzimaju estrogen, profesorka neurologije dr Ronda Voskuli je za onlajn intervju izdvojila fizičku aktivnost kao jedan od najvažnijih načina za očuvanje zdravlja mozga.
"Mislim da je najbolje što možete da uradite - da vežbate", rekla je ona.
Prema njenim rečima, redovno vežbanje ima povoljan uticaj na tri glavna oblika demencije: Alchajmerovu bolest, vaskularnu demenciju i njihovu kombinaciju. Posebno je istakla da se dve trećine slučajeva Alchajmerove bolesti javlja kod žena.
Fizička aktivnost može da utiče na zdravlje mozga na dva načina. Prvi je posredan i povezan je sa kardiovaskularnim sistemom. Vežbanje doprinosi smanjenju rizika od ateroskleroze, odnosno nakupljanja naslaga u krvnim sudovima, što je jedan od glavnih faktora rizika za srčana oboljenja i moždani udar.
Kada su krvni sudovi prohodni, krv lakše stiže do mozga, čime se podržava njegovo funkcionisanje.
Drugi način je direktan uticaj fizičke aktivnosti na mozak. Tokom vežbanja, mozak i mišići stvaraju neurotrofni faktor koji potiče iz mozga, poznat pod skraćenicom BDNF. Reč je o važnom proteinu koji štiti mozak i neophodan je za očuvanje zdravih kognitivnih funkcija.
Postoje dokazi da BDNF koji se stvara tokom fizičke aktivnosti može da pomogne frontalnom korteksu - delu mozga važnom za različite mentalne funkcije - da bolje funkcioniše.
"Fizička aktivnost može da pomogne mozgu i posredno, smanjenjem kardiovaskularnih problema, i direktno, putem ovog faktora koji štiti mozak. Zato nam je potrebna fizička aktivnost", objasnila je Voskuli.
Koliko i kakve vežbe se preporučuju
Neurolog posebno izdvaja aktivnosti koje ubrzavaju rad srca, poput vožnje bicikla, brzog hodanja, džogiranja i plivanja, ali i trening snage.
Njen predlog je da se tri puta nedeljno odvoji po 30 minuta za kardiovaskularne vežbe koje ubrzavaju rad srca, a da se dodatnih 30 minuta posveti dizanju tegova, koje je korisno i za zdravlje kostiju.
Pored fizičke aktivnosti, Voskuli preporučuje i vežbe za mozak. Međutim, naglasak nije na bilo kakvim igrama za poboljšanje pamćenja, već na aktivnostima koje predstavljaju izazov za verbalno pamćenje, brzinu obrade informacija i koncentraciju.
Takođe, učenje novih stvari može dodatno da aktivira mozak i podstakne njegove kognitivne funkcije.
Mediteranska ishrana i društveni život takođe su važni
Pored vežbanja i mentalne aktivnosti, važnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga ima i ishrana. Voskuli preporučuje mediteranski način ishrane, sa niskim sadržajem masti i natrijuma, koji se povezuju sa lošijim zdravljem srca i mozga.
Na kraju, neurolog savetuje ženama da tokom menopauze ne zanemaruju svakodnevne navike koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja. Pored redovnog vežbanja, uravnotežene ishrane i učenja novih stvari, važno je i provoditi vreme sa prijateljima i porodicom. Iako uvođenje svih ovih promena može da deluje zahtevno, moguće je početi malim koracima i postepeno izgraditi navike koje podržavaju zdravlje mozga, prenosi portal "Eatingwell".