Magazin
Dan proleća u Rusiji označava kraj surove ruske zime
"Proleće počinje onda kada možete da pustite papirne brodiće niz reku", kaže ruska izreka. Tradicija puštanja papirnih čamaca u vodu datira još iz 19. veka, a prema rečima istoričara, u ruskom carstvu se na ovaj način prizivalo proleće i toplo vreme. Bez obzira na brodiće, i za razliku od drugih zemalja, u Rusiji proleće zvanično počinje 1. marta. Ovaj dan se zove i Dan proleća, ulice i tržni centri se ukrašavaju cvećem, koje kao da govori da je surovoj ruskoj zimi konačno došao kraj.
Proleće nije samo godišnje doba, već i jedan od drevnih simbola obnove i ponovnog rađanja prirode, a naši preci bili su ubeđeni da zajedno sa surovom zimom, mećavama i hladnoćom, odlaze i sve nedaće, bolesti i svakodnevni problemi. Umesto njih, sa prvim zracima sunca i pupoljcima dolaze radost, sreća i napredak. U ruskoj istoriji postoje tri legende koje se vezuju za dolazak proleća, a svaka od njih, na poseban način predstavlja borbu između dobra i zla. Koje se legende vezuju za dolazak možda i najlepšeg godišnjeg doba, koje je simbol ponovnog rađanja prirode i njene obnove i kako su nastali prvi vesnici proleća - visibabe?
Borba hrabrog momka protiv Aždaje koja je zarobila Sunce u svom zamku
Sa okončanjem zime, Sunce je rešilo da u vidu lepe devojke siđe na zemlju i dočeka proleće, ali, čim je njen mili lik dotakao zemlju i počeo da igra, strašna Aždaja ju je otela i zarobila u svom zamku. Sunce se ugasilo, zemlju je okovao mrak i život na njoj pretio je da se ugasi. Tada se niotkuda pojavio hrabri momak koji je svojim junaštvom želeo da spasi Sunce: proveo je punih godinu dana tražeći zamak grozne Aždaje, a kada ga je našao, pozvao je da se bore. Opaka borba trajala je nekoliko dana i noći a na kraju je pobedu odneo hrabri momak, koji je Sunce izbavio iz zatočeništva. Sunce je odmah ogrejalo zemlju: priroda je oživela, ptice su ponovo krenule da cvrkuću, a deca radosno da pevaju. Nažalost, bez obzira na pobedu, junak nije dočekao da vidi Sunce - izdahnuo je od rana koje mu je nanela aždaja, a na mestu gde je njegova krv prolivena nikle su prve visibabe.
Legenda o visibabi
Još jedna legenda vezana za Praznik Proleća vezuje se za borbu Proleća i Zime. Naime, 1. marta Proleće je izašlo iz šume i videlo kako pokraj trnovitog žbuna, tik uz samu stazicu, ispod snega izviru - visibabe. Proleće je, želeći da pomogne počelo da otkopava visibabe, sklanjajući sneg sa njihovih latica, ali se Zima, videvši da se Proleće trudi da pomogne visibaama, uzjogunila. Besna na Proleće, pustila je hladan vazduh i sneg kako bi osujetila Proleće u njegovoj lepoj nameri. Tada je Proleće visibabe pokrilo rukama kako bi ih zaštitilo od grozne zime i ubolo se na trn - kap njene krvi pala je tačno na visibabe od čega su one oživele. Tako je Proleće pobedilo Zimu.
Borba Proleća i Zime kao borba dobra i zla
Borba dobra i zla vodi se od kada je sveta i veka, a ova legenda govori upravo o takvoj jednoj borbi. Sve učestalije bitke koje su predstavljale borbu dobre i loše stihije, donosile su česte promene vremenskih prilika poslednjih dana februara i početkom marta: sa jedne strane bio je Heroj-Zima, nemilosrdan i hladan, koji je činio sve da Sunce ne ugreje, dok se sa druge strane Heroj-Proleće muževno borilo za sunčeve zrake, oslobađao Sunce iz ledenog plena i davalo mu sjaj bez obzira na sve. Dešavalo se da Proleće ne odnese pobedu u prvoj borbi, pa se one nastavljaju i nekoliko sedmica, sve dok 20. marta ne nastupi prolećna ravnodnevnica, kada je Proleće definitivno odnosilo pobedu nad Zimom. U znak obeležavanja te pobede, sve je počinjalo da cveta, a dani bivali sve topliji.
Tradicije i verovanja koja se vezuju za prvi dan proleća
Skoro petnaest vekova ruski preci obeležavali su 1. marta početak Nove godine koji je označavao i početak rada u polju, a obeležavao se u čast boga proleća i plodnosti Jarila. Kako je ovaj dan kroz istoriju bio veoma važan, do danas su se sačuvala i pojedina narodna verovanja i tradicije:
- Prvog dana proleća bilo je zabranjeno raditi, a smatralo se da će onom ko ovu zabranu prekrši čitava godina proći uzalud - sav trud biće "mačku o rep".
- Sitan novac se provog dana nije brojao - tako nešto slutilo je na nesreću, a prilikom plaćanja novac se nije davao pravo u ruke, smatralo se da se tako daje i čitav imetak.
- Ženama je bilo zabranjeno da se bave bilo kakvim ručnim radom, a pranje veša smatralo se velikim grehom. Žena koja bi se ogrešila bi čitave godine vodila borbe sa zdravljem.
- Prvog marta se nikako nije pričalo o problemima, niti žalilo na ono što život sa sobom nosi - preci su verovali da će ih samo biti još više ako se tada bude pričalo o njima.
- Zanimljivo je da se ni deca nisu hvalila - da se ne ureknu.
Proslava prvog dana proleća
Praznik Dan proleća je jedan je od najiščekivanijih za sve stanovnike Rusije. Čak i ako se desi da 1. marta bude jaka mećava i žestok mraz, raspoloženje dece i odraslih je veselo, jer će pravo proleće uskoro svakako nastupiti donoseći sa sobom radost i sreću. U iščekivanju da će priroda iz dana u dan početi da se menja, i da će sve okolo uskoro početi da buja, ovaj praznik se održava svake godine. Prvi dan proleća u Rusiji ujedno je i praznik radosti i sreće, nade i ljubavi.
