Magazin
Nije potrebno uvek biti fin
Biti neko ko je uvek spreman da pomogne, posavetuje, pozajmi, učini uslugu i udovolji drugome je najčešće povod za pohvale. Ipak, potiskivanje sopstvenih potreba zarad tuđe sreće može biti uzrok mnogih problema u emotivnom životu, ali i mentalnom zdravlju.
Skromnost, darežljivost, besprekorni moral, nenametljivost i sl. su neki od opisa "dobre" osobe. Navedene karakteristike se uvek vezuju za heroje u pričama, filmovima ili u stvarnom životu i većina ljudi teži ka dobroti koja ih privlači, ali i koju žele da neguju u sebi.
Mnogi se trude da ispune takav ideal, ali čak i naizgled pozitivni atributi mogu imati negativne posledice. Dobrota se najviše meri po ophođenju jednog čoveka prema drugom, što može dovesti i do komplikovanih situacija za onog koji se uvek trudi da ostane "dobar".
Ljudi koji vole da pomognu, koji su velikodušni, nežni prema svakome i izbegavaju konflikt mogu postati meta za one koji ih žele iskoristiti. Ljudski odnosi su kompleksni i nešto što pojedinac može videti kao vrlinu (na primer, skromnost), drugi to mogu upotrebiti protiv njih i uzdići sebe. Drugi primer opasnosti može biti osoba koja će na svačije želje i zahteve uvek reći "da", jer je tada izložena riziku manipulacije od strane nekog ko će prvo zaštititi sebe i preokrenuti situaciju u svoju korist.
Navedeni primeri ne ukazuju na to da postoje samo dobri ili loši ljudi - nemoguće je opisati čoveka na tako jednostavan način. Umesto toga, važno je znati balans između "zdrave sebičnosti" i dobrote, kako bi se osoba mogla zaštititi od:
Manipulacije
Mnogi ljudi u svetu su spremni da iskoriste sve moguće resurse, ali i druge ljude, kako bi se zaštitili ili unapredili sopstveni život. Iako takva vrsta snalažljivosti nije nužno loša karakteristika, može veoma negativno uticati na onog koji uvek želi da udovolji drugima.
Važno je naučiti da "NE" nije ružna reč, jer se na taj način vežbaju lične granice. Uvek biti dostupan i spreman na pomaganje drugima je dobro za negovanje odnosa, ali uvek može naići trenutak kada se lični interes i sreća žrtvuju za drugog. Tada je vreme pravilno odbiti tuđi zahtev i dobro preispitati sopstvene prioritete.
Nakupljanje negativnih emocija
Konstantno zapostavljanje sopstvenih obaveza, vremena, zdravlja i granica udobnosti zarad drugih može imati veoma opasne posledice na unutrašnji, emotivni svet pojedinca. Vremenom, pritisak za održavanje "besprekorne dobrote" može postati prevelik i dovesti do velikog nivoa stresa, depresije, nestanka samopouzdanja, fizičke i mentalne iscrpljenosti.Tada se u rizik dovodi kvalitet života i odnosa sa drugima, ali i sa sobom. Kako bi pojedinac pravilno funkcionisao, treba dozvoliti sebi da oseti sve dobre, ali i lošije strane ljudske prirode, od koje je nemoguće pobeći.
Neiskreni stav u životu
Komunicirati svoje iskrene frustracije, mišljenja i želje može biti korisno za kvalitetne međuljudske odnose. Udovoljavanje drugima često dovodi do toksičnih prijateljstava i emotivnih veza. Prikazivanje svojeg "pravog lica" će biti bolji način za povezivanje sa drugima. Usiljeni osmeh i interakcije retko mogu pomoći u razvijanju zabavnih i iskrenih odnosa, jer nedostaje specifična toplota koja se može osetiti, samo kada se ljudi zaista osećaju opušteno i sigurno u sebe.
Dobrota nije konstantno ljudsko stanje, koje se može izmeriti po pravilniku. Koliko god da se neko trudi da drugima udovolji, izazovi će i dalje biti tu, manipulativni ljudi će to i dalje koristiti za sopstvene ciljeve i gubiće se prilike za istinskim emotivnim odnosima. Najbolje je znati kada je vreme za sebičnost, a kada za darežljivost, što uvek zavisi od životne situacije.
