Nenasilna komunikacija: kako da pravilno saslušate sagovornika i kažete šta vam treba

Nenasilna komunikacija podrazumeva da ne ocenjujete postupke i iskaze drugih, već da se posvetite onome što osećate i na pravi način izrazite svoje želje i potrebe. Koncept nenasilne komunikacije je razvio klinički psiholog dr Maršal Rozenberg, sa ciljem da se poboljša kvalitet međuljudskih odnosa. Dr Rozenberg je podelio ovu metodu na četiri dela koja su podjednako važna i svaki ima za cilj da olaška dijalog. 

1. Posmatranje

Kada možete da opišete ono što vidite ili čujete bez upliva emocija i procena, povećavate verovatnoću da će osoba koja vas sluša, ovo čuti, bez želje da odmah odgovori i da će biti spremnija da čuje vaša osećanja i potrebe.

Ako naprotiv, u svom govoru osuđujete ili tumačite tuđe ponašanje, druga osoba lako može da čuje osudu i kritiku od vas, a to želite da izbegnete.

Umesto "Često me ne slušaš kada govorim", bolje će zvučati "Primetio/la sam da si danas na večeri gledao u mobilni telefon."

2. Osećanja

Cilj je identifikovati, imenovati i povezati se sa svojim osećanjima, jer često potisnuta osećanja remete i sabotiraju komunikaciju. Izraziti osećanja, bez tumačenja, ne mešati sa onim šta drugi misle, ili šta vi mislite o nečemu. Rečenica "Osećam da tebi nije stalo do mene" nije pravi način komunikacije osećanja, umesto toga bolje je reći "Osećam se tužno i usamljeno".

3. Potrebe

Ljudi imaju osnovne potrebe za hranom, vodom, sigurnošću, ali i mnoge druge koje dele sa ljudima oko sebe. Razumevanje, imenovanje i povezivanje sa svojim potrebama pomaže da se unapredi odnos sa samim sobom. Šta cenite i šta je vama važno, je bitno odrediti, jer kako se osećate je rezultat zadovoljenih ili nezadovoljenih potreba.

4. Zahtevi

Važno je da umete da formulišete svoju molbu ili zahtev na pravi način. Nakon što ste iskazali svoje zapažanje, rekli kako se osećate i izneli svoje potrebe, vreme je da u odnosu iznesete svoje molbe ili zahteve. Probajte da jasno formulišete svoju želju.

"Ne" na jednoj strani dijaloga, uvek onemogućava drugu stranu da zadovolji svoje potrebe, pa je zbog toga važno pronaći strategije koje omogućavaju da oba učesnika dijaloga budu zadovoljni. Ukoliko neko uvek pristaje iz osećanja straha, krivice ili obaveze, narušava se kvalitet veze i poverenja između ljudi.  

"Želim da provodiš više vremena sa mnom" je delotvornije i konkretnije, nego reći "Ne želim  da toliko vremena provodiš na poslu."

Autor nenasilne komunikacije smatra da ovo nije set tehnika već empatični pristup, koji pokazuje nesvesna osećanja i iskonske potrebe, kao i saosećanje, pa može da se primeni i bez razmene reči.

Ako nemate vremena za duge razgovore ili rasprave, primena ove 4 tehnike nenasilne komunikacije, omogućiće vam da se bolje fokusirate i pronađete rešenje problema.