Kako da upravljamo konfliktima
Nikada nećemo u potpunosti moći da izbegnemo konfliktne situacije ma koliko se trudili da raznim tehnikama dovedemo sebe u stanje smirenosti. Meditacije, uz zvuke cvrkuta ptica ili šuma mora i čaj od kamilice, nisu baš uvek od pomoći. Upravo zato je tema osvajanja veštine prepoznavanja konflikata i njihovog blagovremenog rešavanja važna za svakoga od nas, bez obzira da li se sa njima susrećemo u poslovnom okruženju ili u svakodnevnoj komunikaciji.
Pre svega važno je da razumemo kako konflikti nastaju. Među uzročnicima sukoba kojih je mnoštvo, možemo izdvojiti nekoliko najčešćih, kao što su prethodna negativna iskustva, različite vrednosti, ali i zloupotreba strpljenja druge strane.
Na naše viđenje određene situacije, pored osnovnih moralnih načela u velikoj meri utiču i prethodna iskustva. I dok se uticaju prethodnih pozitivnih iskustava često pridaje manji značaj, ona negativna, koja su nas "naučila" određenu životnu lekciju, u većini slučajeva postaju uzročnik konfliktnih situacija.
Uverenja po kojima živimo kreiraju se od najranijeg detinjstva, a svako od nas već u doba adolescencije ima neke formirane vrednosti koje se tokom razvoja ličnosti dodatno oblikuju pod uticajem kuluture i okoline u kojoj odrastamo. Različitost u razmišljanju, pogledu na svet i moralnim načelima predstavlja jedan od najčešćih povoda za konflikt, a imajući u vidu i generacijske i sociološke razlike koje su u svakom društvu prisutne, verovatnoća za njegov nastanak samo je veća.
Sada kada znamo koji su najčešći uzroci konflikata, ostaje pitanje kako se rešavaju takve situacije. Zato je potrebno je da znamo koje su to faze konflikta.
Prva faza - faza akumuliranja nezadovoljstva
Konflikt nije samo eskalacija, već sve što njoj prethodi, čak iako se odvija samo u nama. U ovoj fazi važno je definisati okidač za osećaj neprijatnosti koji je u nama izazvan, koja osećanja se u nama bude, ali i kako se oseća druga strana, a zatim iskreno i sa dozom empatije to iskomunicirati. Ovakvo pazrešenje zapravo je najidealniji ishod, budući da će se uložiti najmanje vremena i snage u njegovo rešavanje.
Druga faza - faza otvorenog sukoba
Ukoliko se konflikt nije razrešio na samom izvorištu, faza koja sledi jeste faza otvorenog sukoba. Našavši se u u njoj, veoma je važno voditi računa da se konflikt ne pretoči u lični, a fokus sa glavnog uzroka ne "prebaci" na lične nedostatke ili osobine. Ton i stil komunikacije obavezno prilagodite drugoj strani i potrudite se bolje razumeti položaj svog oponenta, a po mogućnosti se opredelite za postizanje kompromisa, trudeći se da obe strane budu zadovoljne, pa makar i delimično.
Treća faza - faza oporavka
Na samom kraju konflikta, kada se strasti smire i "ratne sekire" zakopaju, svaka strana ulazi u fazu oporavka i obnavljanja utrošenih resursa. U slučaju da i nakon konflikta osećate ljutnju, povređenost ili bes - nemojte se ustručavati da potražite podršku i pomoć od najbližih ili psihologa. Oporavku posebno doprinosi održavanje rutine, a što je konflikt bio intenzivniji i trajao duže, to je bitnije da nakon njega ne "ispadnete iz koloseka". Stoga u procesu oporavka nemojte zanemariti san, redovnu izbalansiranu ishranu i stvari koje vas pokreću, bilo da je u pitanju sport, hobi ili nešto treće.
