Kukanje prijateljima može biti štetno za mozak

Nakon neprijatne situacije na poslu, ulici, konflikta sa drugom osobom ili samo zbog lošeg raspoloženja, mnogima je prvi instinkt da se nekome požale, a ta osoba najčešće bude blizak prijatelj. Nakon brzog "brifinga" preko poruka ili poziva, ugovara se sastanak na kome se kukanje na istu temu nastavlja. Sama situacija i dalje nije razrešena, već se uglavnom razmenjuju (negativni) utisci i mišljenja. Nekada, čak i kada se problem desio pre dosta godina, mnogi vole da se prisete i pričaju o njemu, podsvesno preživljavajući iste emocije.

Takođe, svako poznaje barem jednu osobu kojoj je pronalaženje povoda za kukanje glavna životna misija. Saslušamo ih, podelimo mišljenje, ponudimo rešenje, ali začarani krug jadikovanja se nastavlja. Ubrzo, njihova energija povuče atmosferu i interakcije postane puka razmena pesimizma.

Deljenje frustracija sa drugima izaziva empatiju, dobija se emotivna podrška, imate osećaj validacije vaših osećanja, a naravno uvek je poželjno imati nekoga ko je spreman da sasluša i zauzvrat podeli i svoje lične probleme i razočarenja. U trenutku može delovati kao dobro iskustvo, jer mnoge emocije izbijaju na površinu. Mnoge studije potvrđuju da je kukanje zarazno, jer je navodno lakše povezati se sa negativnim emocijama druge osobe, nego sa pozitivnim.

Sigrno je da ponekada prija i da je zdravo "izbaciti sve iz sebe", ali kako prepoznati kada je adekvatan trenutak za takve razgovore, a kada je vreme iskoreniti ovu naviku koja može biti štetna po mentalno zdravlje?

Prvi korak je prepoznavanje sopstvenog stanja nakon "sednice žaljenja". Sigurno je da se osećamo rasterećeno, ali važno je pažljivo analizirati emocije posle inicijalnog zadovoljstva. Da li sama pomisao na prethodno diskutovane teme donosi nemir? Da li je raspoloženje zaista popravljeno ili je samo u pitanju adrenalin nakon uzbudljivog razgovora? Da li se čak pojavljuju fizički simptomi, poput glavobolje i ubrzanog rada srca?

Ispitivanje ličnih reakcija može otkriti mnoge odgovore. Ako jadikovanje na određenu temu (pogotovo više puta) zaista ne donosi pozitivne rezultate i samo iscrpljuje, onda je vreme za preusmeravanje frustracija na bolji način.

Potiskivanje i skrivanje emocija nije cilj, već njihovo kontrolisanje. Sledeći put, kada postoji rizik od prevelikog upuštanja u razgovore koji samo prouzrokuju nervozu, dobro je preusmeriti temu na produktivniji način.

Kada neko počne da se žali, u redu je prvo poslušati osobu, pogotovo ako je tema koja se prvi put spominje. Zatim, dobro je staviti do znanja da smo razumeli njihova osećanja, pa onda predložiti moguća rešenja: Kako možemo da popravimo situaciju? Da li postoji pravilan odgovor? Ako je odgovor 'ne', onda ostaje opcija poptunog obustavljanja teme, kako se jadikovanje bez pravog razloga ne bi nastavilo.

Naravno, u takvim trenucima je važno dobro objasniti sagovorniku da postoji bolji način ophođenja prema problemu. Isto tako, pre nego što i sami počnemo da kukamo najboljem prijatelju ili drugoj bliskoj osobi, dobro je zapitati se da li zaista želimo pomoć ili nam samo treba "ventil" za lične frustracije?