Istorijske ličnosti koje su svoje fizičke mane pretvorile u prednost i moć

Od malena učimo decu da budu pristojna, vaspitana, mirna i poslušna. Psiholozi smatraju da se uklapanjem u društvene obrasce, učenjem društvenih uloga, gubi samopouzdanje, pa i deo svoje ličnosti. Ako je biti svoj i autentičan u 21. veku teško, još teže je bilo biti u vremenu kada se ni fizičke mane, na koje nemamo uticaj, nisu tako lako praštale. Neki od najcenjenijih ljudi svetske istorije, izborili su se da svoje fizičke nedostatke pretvore u moć, dok su drugi, ne svojom voljom, postali i ostali baš po njima poznati. 

Aleksandar Makedonski, ili Aleksandar Veliki, često je na skulpturama predstavljen sa blago pognutom glavom na jednu stranu i podignutom bradom. Dugo se u istoriji ova poza tumačila prefinjenošću, ozbiljnošću, ali je istina ipak malo durgačija. Čuveni državnik od koga su drhtali mnogi njegovi savremenici, bio je skoro potpuno gluv na jedno uvo! Očigledno je često stajao u ovom položaju potpuno naviknut na njega, namestivši glavu u smeru zvuka koji pokušava da čuje.

Kada se istraživala Dolina kraljeva, grobnice u Egiptu, javnost je bila oduševljena sarkofagom i maskom mladog kralja Tutankamona. Ono što je maska i priča o ovom kralju skrila, su ozbiljne deformacije i oboljenje kostiju koje je ovog vladara i dovelo do preuranjene smrti. Naučnici tvrde da su deformiteti nastali usled mutacije gena, jer su mu roditelji bili bliski srodnici. Moda u kojoj su se venčavali rođena braća i sestre, u ovoj staroj kulturi trajala je hiljadama godina. Posledice su se mogle videti na deci koja su se rađala sa raznim vidovima deformiteta. Sa druge strane kult zagrobnog život je u starom Egiptu bio značajan, pa se pretpostavlja da su upravo maska i sarkofag Tutankamona napravljeni, kako bi u zagrobnom životu bio bez problema koje je za života imao.

Čuveni Napoleon Bonaparta I, bio je nizak muškarac i psiholozi sada time objašnjavaju njegovu sklonost ka megalanomiji i težnji da "pokori ceo svet". Ali on nije prvi nizak vladar. I dok Napoleonu niko nije smeo da protivreči, za drugog vladara nižeg rasta takođe iz Francuske, nisu imali mnogo razumevanja, a očigledno ni strah pred njim. Nazvan Pipin Mali, bio je kralj Franaka više od 25 godina. Upostavio je novu kraljevsku dinastiju i pripremio sve za svog sina Karla Velikog, koji je postao heroj srednjeg veka u zapadnoj Evropi. A imao je i više sreće sa nadimkom.

Još jedan francuski vladar nije bio pošteđen smisla za humor svojih podanika. Luj Mucavac, kralj zapadne Franačke, Akvitanije, Lotaringije i Provanse, bio je mlađi sin slavnog kralja, Karla Ćelavog. Luj nije bio dobrog zdravlja i imao je govornu manu - mucao je, što mu je otežavalo komunikaciju, posebno prilikom izdavanja naredbi.  

Kada se pominju problemi sa govorom kod vladara, nakon Luja Mucavca i kralja Džordža VI (oca pokojne kraljice Elizabete II) o kome snimljen film, setimo se jednog od najboljih oratora svih vremena. Demosten je bio najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori, imaju književno-umetničku vrednost, a takođe pružaju iscrpan uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj u 4. veku pre naše ere. Iako sada za njega zna istorija, njegov početak nije bio nimalo lak. Demosten je imao nekoliko fizičkih nedostataka, koje je morao da prevaziđe. Bio je izuzetno krhkog zdravlja, a takođe je mucao. Sa druge strane, želeo je da postane javna ličnost i znao je da bi mu mucanje prdstavljalo veliki problem. Demosten je sebi osmislio surovi trening kako bi prekinuo mucanje. Imao je običaj da stavi šaku punu kamenja u usta, a nož između zuba. Tako "opremljen", stajao je na obali mora i pokušavao da nadglasa zvukove talasa. Nakon nekoliko godina svakodnevne vežbe, uspeo je ne samo da govori normalno, već i da se danas smatra jednim od najistaknutijih ličnosti u istoriji.