Magazin
"Moskva šnit" - "Fino parče Beograda" koje je pokorilo i De Nira
Voćna torta čiji je originalni recept strogo čuvana tajna beogradskog hotela Moskva već skoro 50 godina u Beograd dovodi brojne turiste, ali i poznate ličnosti, koji svi do jednog ostanu oduševljeni nesvakidašnjim spojem višanja, ananasa i badema. Šta se krije iza recepta najpoznatije srpske torte koja je obišla ceo svet i kako je "Moskva šnit" postala zaštitni znak našeg glavnog grada?
"Moskva šnit", voćna torta koja se po jedinstvenoj, originalnoj recepturi proizvodi u beogradskom hotelu Moskva prepoznatljiv je i zaštićen brend i najpopularnija torta ovog hotela već skoro pet decenija. Iako njen naziv asocira na rusko poreklo, receptura za ovo "fino parče Beograda", kakvim mnogi smatraju ovaj kolač, nastala je u kuhinji jednog od najlepših beogradskih hotela u samom srcu naše prestonice 1974. godine.
Hajde da se vratimo u tu 1974. godinu, kada su prokuvane višnje i ananasi zajedno sa žutim šamponez kremom, hrskavom koricom od oraha i badema sa dodatkom "Pti Ber" keksa, prvi put pomilovali nepce degustatora. Prva šefica poslastičarnice, Anica Džepina, od uprave hotela dobila je zadatak da osmisli nove, jedinstvene ukuse dostojne visokog renomea popularnog hotela, koji će se izdvojiti od svih tadašnjih slatkiša, budući da u to vreme ovaj hotel nije mogao da se pohvali poslastičarskim asortimanom, pa su na meniju, kao desert uglavnom bila peciva od lisnatog testa i krofne. Kako je i sama Anica Džepina u jednom intervjuu navela, imala je snage i volje da unese nešto novo u renovirani objekat, te je smišljala raznovrsne recepte sve dok nije stvorila šnite sa imenom hotela.
Kako je skromna kreatorka najpoznatije beogradske torte svojevremeno navela, izbor voća nije slučajan, a sastojci koji su korišćeni u pripremi omogućavaju torti da stoji dugo, a da se ne pokvari. "Višnje i ananas moraju se dobro prokuvati, dva krema se kuvaju zasebno a zatim spajaju i nastaje šamponez, a u koru se, pored oraha, dodaje i jedna kašika brašna i jedna kašika mlevenog "Pti Ber" keksa, koji joj daje potrebnu masnoću" otkrila je u jednom intervjuu Anica, i dodala da se njeno remek-delo najbolje seče kada je poluzamrznuto, a da se šlag i listići badema na vrhu dodaju tek prilikom serviranja, kao dekoracije.
Kroz skoro pet decenija postojanja recepture, mnogi šefovi poslastičarnice unosili su svoje male izmene, te ananas menjali malinama ili breskvama, ali originalni recept je ipak ostao najpoželjniji i najpopularniji recept kome su se svi uvek vraćali. Danas ovaj čuveni kolač, u restoranu gde svoj stočić imao naš nobelovac Ivo Andrić, naručuje preko 200 gostiju dnevno. Poslasticu koja je postala beogradski brend probali su mnogi velikani, poput Indire Gandi, Roberta De Nira i Lučana Pavarotija, dok je francuski glumac Alan Nuri, koji je bio redovan gost hotela i veliki poštovalac baršunastog ukusa "Moskva šnita" tokom svog boravka u Beogradu jednom zatražio čak 50 kilograma ove torte.
Nakon autentične torte koja je bila pravo osveženje za sve ljubitelje slatkiša, u kuhinji poznatog hotela, pod "dirigentskom palicom" Anice Džepine nastale su i druge, jednako lepe poslastice, poput torte "Aleksandra" (čokoladni krem, slatka pavlaka, jagode, kora kao za reform tortu), "Karakasa" (rolat sa filom od oraha), torte "Moskva" (slatka pavlaka, kivi, ribizle) i torte "Anuška" (bela čokolada, višnje, slatka pavlaka), koje, iako neverovatnog ukusa, nikada nisu dostigle slavu čuvenog "Moskva šnita".
