Vitaminom D u borbi protiv demencije
U ranim fazama ove bolesti, koja se i danas smatra neizlečivom, znaci demencije mogu biti jedva vidljivi i odražavati se tek na kratkoročnu memoriju, dok se u kasnijim stadijumima simptomi pogoršavaju, te čak i osnovne dnevne aktivnosti poput kuvanja čaja ili odlaska u prodavnicu mogu predstavljati izazov kako za obolelog, tako i za članove njegove porodice.
Ipak, dobre vesti stižu sa američkog univerziteta Taftsa, koji su uočili da mozak ljudi sa poteškoćama u kognitivnim procesima funkcioniše bolje pri višoj koncentraciji vitamina D u organizmu, a tačnije pri dugoročnoj upotrebi ovog vitamina. Naučni tim ovog univerziteta nije prvi koji je video povezanost ishrane i moždanih funkcija - i ranije su eksperti iz oblasti neurologije istraživali na koji način nutrijenti utiču na rad ljudskog mozga, iako su tada u fokusu bili pacijenti koji su vitamin D koristili kratkotrajno.
Naučnici su ovaj put otišli korak dalje i analizirali obrasce moždanog tkiva 209 učesnika projekta "Pamćenje i starenje" ("Memory and Aging") projekta ne bi li razotkrili da li u njima postoji prisustvo vitamina D, i ukoliko da, u kojoj koncentraciji. Vitamin D su tražili u četiri oblasti mozga - od kojih se u dve primećuju značajne izmene pri Alchajmerovoj bolesti, u jednoj pri pojedinim oblicima demencije i u jednoj koja ni na koji način nije povezana sa kognitivnim poremećajima. Istraživanje je pokazalo zanimljive rezultate, vitamin D se našao u sve četiri oblasti mozga, pritom u visokoj koncentraciji, iz čega je naučni tim izveo zaključak da visoka koncentracija vitamina D umanjuje rizik od nastanka demencije i kognitivnih poremećaja.
Prevencija Alchajmerove bolesti - neprestano učenje i upotreba vitamina D
Za nastanak Alchajmerove bolesti odgovorni su brojni faktori: nizak nivo supstanci koje učestvuju u prenosu nervnih impulsa, onkološka oboljenja mozga, pa čak i trovanje toksičnim metalima. Ipak, prema dosadašnjim istraživanjima u oblasti neurologije, najznačajniji faktor za nastanak i razvoj ovog (za sada) neizlečivog oboljenja jeste genetska predispozicija, a najranjivija kategorija su stariji ljudi uzrasta preko 65 godina, iako pogađa i populaciju u srednjim godinama.
Prevencija nastanka ovog oboljenja leži u neprestanom učenju, aktivnom ličnom i profesionalnom razvoju i fizičkoj aktivnosti čak i u poznom dobu (naravno, u skladu sa opštim zdravstvenim stanjem), ali i upotrebi vitamina D, koji potpomaže apsorpciju kalcijuma i fosfora koji su odgovorni za čvrstinu kostiju i rad mozga. Takođe, vitamin D umanjuje i rizik od nastanka drugih oboljenja, poput atero-skleroze i kardio-vaskularnih bolesti, poboljšava raspoloženje i olakšava simptome depresivnih stanja, ali i učestvuje u normalizaciji telesne mase.
Doza vitamina D zavisi od mnogobrojnih faktora: pola, uzrasta, rase i godišnjeg doba, a za većinu ljudi preporučena dnevna doza iznosi između 400 i 800 jedinica. Naravno, sa unosom suplementacije treba biti obazriv budući da se pojedinim kategorijama ne preporučuje unos određenih vitamina i minerala, a konsultacija sa lekarom i farmaceutom prvi je korak u ovom procesu koji ni u kom slučaju ne sme biti zanemaren