Magazin
Ne treba ograničavati unos ugljenih hidrata - lekari otkrili šta jedu ljudi koji sporije stare
Naše telo je ogledalo zdravlja, a ono što unosimo u organizam putem ishrane utiče ne samo na vitalne parametre i rad organizma, već i na izgled naše kože, kose i noktiju - upravo zbog toga neko u četrdesetim godinama izgleda kao da ima trideset, a neko već u dvadeset i nekoj kao da je zagazio u petu deceniju. Postavlja se pitanje – čime se hraniti da bi naše telo ostalo mlado?
O važnosti vlakana do sada je ispisano na hiljade redova, a njihov značaj u ishrani potvrđen je stotinama naučnih istraživanja koja su sprovedena: za pravilan rad gastrointestinalnog trakta, sniženje holesterola i regulaciju nivoa šećera u krvi, pa čak i prevenciju onkoloških oboljenja možemo zahvaliti vlaknima koja se nalaze u namirnicama. Za razliku od proteina, masti i ugljenih hidrata, koje u procesu varenja telo razgrađuje i apsorbuje, vlakna su ta koja ostaju imuna na proces fermentisanja koji se dešava u tankom crevu i koja dolaze sve do debelog creva, poboljšavajući njegov rad i podstičući defekaciju.
Nažalost, u današnje vreme usled rigoroznih dijeta kojima se podvrgavaju žene, a sve češće i muškarci u borbi sa viškom kilograma, unos vlakana sve je niži, budući da se ona u najvećoj meri nalaze u namirnicama biljnog porekla i spadaju u neku vrstu ugljenih hidrata koja je upravo dijetama izbegavaju. Stoga je veoma važno ishranu prilagoditi ne samo željenom cilju (odnosno pokazateljima na vagi), već i realnim potrebama organizma za određenim nutrijentima, a namirnice poput pirinča, ovsenih pahuljica i povrća ne isključivati iz ishrane u potpunosti.
Jedna od najvećih zabluda jeste da zdrava hrana nije ukusna, međutim, spisak namirnica koje su bogate vlaknima je tu da nas razuveri: povrće, naročito zeleniš, voće, pa čak i kokice i crna čokolada - sve su ovo namirnice koje su ne samo zdrave, već i ukusne i dostupne. Šta je to što bi trebalo da jedemo kako bismo organizam održali u tonusu?
Ovsene pahuljice - koje ne samo da su ukusan i jednostavan doručak, već su i bogate beta-glukanima, vlaknima koja su sjajna za rad želuca, srca i poboljšanje imuniteta
Avokado - bogat vlaknima i nezasićenim mastima, pri regularnoj upotrebi potpomaže održavanje optimalnog arterijalnog pritiska i zdravlja kardio-vaskularnog sistema
Zeleniš - zelena salata, blitva i spanać ne samo da su bogati vitaminima i mineralima i antioksidansima, već sadrže i visok nivo vlakana i predstavljaju odličan dodatak jelima. Mikrobilje je još jedan način da u ishranu uvrstite zeleniš
Čia semenke - kao dodatak ovsenoj kaši, ili zasebno uz malo kefira ili jogurta, čia semenke učiniće obrok potpunijim i nadomestiti nedostatak vlakana u organizmu, budući da se u samo dve kafene kašičice čia semenki nalazi čak 8 grama vlakana
Bobičasto voće - jagode, kupine, maline, borovnica, ukusne i zdrave, ove voćne bombice prava su riznica vitamina i vlakana, a sjajno se slažu sa ovsenom kašom i čia semenkama (eto ideje za doručak)
Kakao prah - sjajne vesti za strastvene ljubitelje čokolade je da je kakao prah izvor vlakana i antioksidansa, a da li ćete pojesti par kockica crne čokolade ili popit šolju vrućeg kakaa pred spavanje, izbor je vaš
Ovom spisku možemo dodati i banane i pomorandže, kao i kivi, namirnice koje smo često navikli da vidimo kao glavne sastojke raznih vitaminskih šejkova i smutija na mlečnoj osnovi, koji su poslednjih godina u trendu. Ipak - to je velika greška: prema istraživanjima koja su sproveli naučnici Mejo klinike utvrdili su da je daleko zdravije pojesti celu voćku nego je pretvoriti u sok. Iako su svi vitamini, minerali i fitonutrijenti sadržani u voću i povrću zapravo i u njihovom soku, ceđenjem se gubi jedan važan sastojak - a to su upravo vlakna.
