Zbog čega je bodibilding bio zabranjen u Sovjetskom Savezu
Početkom prošlog stoleća ruski muškarci i nisu toliko obraćali pažnju na svoj fizički izgled: većina njih, naročito intelektualaca, imala je jedan uočljiv defekt - stomak. I zato je jedan doktor, izvesni Kruazije, došao na ideju da otvori prvi "Institut lepote i fizičke kulture".
U ovoj instituciji bi pripadnici jačeg pola mogli da vežbaju i svoju formu dovedu do ideala, a vidljive rezultate Kruazije je garantovao u jako kratkom roku, već nakon 26 "treninga". U Carskoj Rusiji je ovaj pokret za jako kratko vreme postao popularan, ali je nakon smene vlasti došlo do velikih promena.
Bodibilding je bio u suprotnosti sa sovjetskim mentalnim sklopom
Sovjetskim partijskim činovnicima se nimalo nije dopadala ideja "pumpanja mišića" jer je ona bila u suprotnosti sa idealima tog vremena. Verovalo se da je lepo i mišićavo telo znak egoizma i narcisizma i da je čovek koji se bavi bodibildingom neko ko ne misli ni o partiji, ni o poslu.
Osim toga, glavni fokus ove aktivnosti bio je na fizičkom izlgedu i rešavanju telesnih nedostataka, što više odgovara zapadnjačkom mentalnom sklopu. Sovjetski je bio dijametralno suprotan: radnom čoveku su potrebne fizička snaga i izdržljivost kako bi dobro radio.
Bodibilding ne može, ali može...
I tako je 1973. godine bodibilding u SSSR potpuno zabranjen. I to ne samo njegovo praktikovanje, već i sama reč! Umesto nje bi se, kada je to bilo potrebno, koristili razni eufemizmi, poput "atletska gimnastika" i tome slično. Naravno, to ne znači da je Sovjetski Savez nije bio potpuno protiv sporta.
Baš naprotiv - država je itekako bila zainteresovana za to da njeni stanovnici budu zdravi i u punoj snazi. Isto tako, vlastima je "išlo na ruku" da SSSR ima funkcionalne sportiste, koji bi učestvovali na Olimpijadama i drugim prestižnim takmičenjima, jer bi se tako (između ostalog) šitira i sovjetska propaganda.