Magazin
Kako je maskiranje spasilo Moskvu od nemačkih bombardera
Tokom Velikog otadžbinskog rata prestonica Sovjetskog Saveza bila je jedna od glavnih meta fašističkih bombardera koji su danonoćno nadletali grad. Kako bi ga zaštitili od razornih udara granata, Rusi su morali da budu pametniji od protivnika i pronađu način da ga nadmudre. Ovo je priča o maskiranju Moskve i tome kako je sovjetska maštovitost inteligencija pobedila ubojite nemačke bombardere.
Novembar 1941. godine - Kremlja više nema! Bombardovan je do temelja, a na ruševinama zastava sa "svastikom". Rat je izgubljen - ne samo Veliki Otadžbinski, već i Drugi svetski . Hitler je znao: ništa ne može načiniti više bola ruskom narodu od udarca u samo srce Moskve. Ovo bi i zaista mogao biti deo istorije, da ruski narod nije nadmudrio nemačku vojsku i čitavu Moskvu maskirao do neprepoznatljivosti!
Sa početkom rata bilo je jasno da će neprijateljske snage učiniti sve da razore Moskvu, a odbraniti se uz pomoć zatvaranja neba korišćenjem lovačkih aviona, početkom četrdesetih godina prošlog veka nije bilo moguće. U odbrani Moskve, ključnu ulogu odigrala je domišljatost ruskog naroda: ne samo da su tokom noći isključivali rasvetu kako bi otežali napadačima lociranje objekata, već su i posebnom tehnikom maskiranja svih prepoznatljivih i vitalnih infrastrukturnih objekata uneli potpunu konfuziju među fašističku avijaciju!
Radovi na maskiranju Moskve izvodili su se potpuno sinhronizovano, na "dva fronta": neophodno je bilo sprovesti potpuno maskiranje fasada krečenjem zidova i krovova zgrada i vizuelnim "rekonturisanjem" prividno izmeniti njihov raspored, kao i izmestiti trase glavnih saobraćajnica i kompletno promeniti konture Moskve - sve kako bi se nemački avijatičari potpuno dezorijentisali u prostoru.
Maskiranje fasada i "rekonturisanje" istorijski važnih objekata
Moskva je tokom svoje istorije bila poznata kao kolevka kulture, a mnogi istorijski i verski spomenici neprijateljskim snagama služili su kao meta ili orijentir. Da bi omeli neprijateljske snage, po hitnom postupku svi upečatljivi objekti morali su biti prividno izmešteni: tako je sa zvonika Ivana Velikog uklonjen krst, a sjajne zlatne kupole munjevito su prefarbane sivom bojom kako bi se stopile sa asfaltom.
Postupak je ponovljen i sa ostalim svetinjama, kako bi one privlačile što manje pažnje. Prepoznatljive bordo zvezde na Kremlju bile su prekrivene improvizovanim kutijama, a krovovi su prefarbani iz zelene u boju cigle. Fasade svih istorijskih zdanja iscrtavali su tako da ih vizuelno izdele na nekoliko manjih.
Jedan od najboljih primera maskiranja bilo je maskiranje Kremlja 1941. godine: čitav kompleks bio je prekriven sa više od dve hiljade tapaciranih panela koji su imitirali civilne zdrade (iz pričije perspektive izgledalo je kao da su u pitanju obične zgrade, a taj efekat je postugnut trodimenzionalnim oslikavanjem).
Široku primenu imale su i posebne mreže za sputavanje protivnika koje su se montirale na važne objekte - na prvi pogled, moglo bi se reći da je u pitanju neka livada ili park, dok je ispod takve jedne mreže mogao biti Istorijski muzej ili Mauzolej Lenjina. Osim toga, mreže u kombinaciji sa improvizovanim panelima korišćene su i za maskiranje saobraćajnica i stvaranje potpuno drugačijeg "vizuelnog identiteta" Moskve.
Osim toga, Rusi su u cilju odbrane pravili i lažne, za neprijatelje veoma "primamljive" objekte koji su služili da odvrate pažnju Nemaca - od drvenih panela i kutija izgrađeni su lažni aerodromi, muzeji i infrastrukturni objekti od državne važnosti, a iz različitih krajeva grada donošeno je i drveće, kako bi sve izgledalo što realističnije.
Da li je taktika maskiranja Moskve bila delotvorna
Apsolutno da! Pojedini istoričari i istraživači navode da je metod maskiranja Moskve bio veoma delotvoran i da je na ovaj način najmanje jedna trećina projektila usmerena na pogrešne mete. Tokom vazdušnih napada, neposredno na Kremlj, fašističke snage bacile su samo tri bombe - dve su pogodile zgradu Arsenala i neznatno oštetile njenu fasadu, a jedna, 250 kilograma teška, pogodila je Veliki zamak Kremlja ali se srećom nije aktivirala.
