Torta - Slatka istorija kraljice slatkiša
Istorija torte je bogata ritualima i simbolima iz različitih kultura i zemalja, a svi se udružuju da bi oblikovali torte koje poznajemo danas.
Prema istoričarima hrane, prva kultura koja je pokazala dokaze o pekarskim veštinama i interesovanju bili su stari Egipćani. Verovatno su se zasitili mesa divljači i želeli su da probaju nešto novo. Njihove torte bile su više nalik na hleb i umesto šećera zaslađene su medom. Reč torta je vikinškog porekla, od nordijske reči "kaka".
Verovali ili ne, torte imaju svoju ulogu u drevnim verovanjima i sujeverima, od kojih se neka još uvek prenose u savremeno doba. Kinezi slave festival Meseca žetve i imaju mesečeve kolače u čast svojoj boginji meseca, a ovu tradiciju slave do danas. Rusi imaju sunčane torte zvane "bljini" - palačinke koje se prave u čast proleća, proslave skorog kraja zime, za praznik Maslenica. Drevni Kelti su valjali kolače niz brdo tokom festivala koji se održavao prvog dana proleća, kako bi imitirali kretanje Sunca.
Sa tako bogatom istorijom i povezanosti ljudi sa tortama, nije ni čudo što one ostaju tako važan deo naših života. Kolači simbolizuju važnost osobe za koju ste ih namenili, jer su u stara vremena sastojci poput rafinisanog šećera, orašastih plodova i sušene hrane bili skupi. Iako više nije tako skupa i nedostižna, priprema ovog slatkog užitka i dalje je način da se pokaže nekome da nam je stalo.
I dok danas imamo razne oblike od srca do likova iz crtanih filmova, životinja, dvoraca, torte su tradicionalno okrugle. Ovaj oblik simbolizuje cikličnost života, sunca i meseca, što je verovatno razlog zašto imamo ovu poslasticu tokom važnih događaja, jer se njom naglašava da krećemo na novo putovanje u svom životnom veku.
Pronalazak sode bikarbone i praška za pecivo tokom industrijske revolucije povećao je popularnost pravljena dezerta, koji je bio lakši i penastiji. A ova zamena sa kvascem, dovela je do razlike između hleba i torte. Ubrzo su i rerne počele da imaju više podešavanja sa kontrolom temperature, olakšale su pečenje kolača koji se razlikovao od hleba. Razvoj železnice učinilo je sastojke lako dostupnim i jeftinijim, kao što su rafinisani šećer, čokolada i egzotično voće.
Krajem devetnaestog veka torte su postepeno počele da se pojavljuju na stolovima običnih ljudi, a već dvadesetih godina prošlog veka, ova društvena granica koja deli bogate i siromašne u konzumaciji slatkiša je počela da bledi.
Kako su cene dalje padale, nijedna gozba ili posebna prilika ne bi prošla bez torte: rođendan, krštenje, pričešće, venčanje, sahrana, Nova godina, Bogojavljenje, Uskrs, Božić, karneval, vašar. Mnoge nacionalne i lokalne zajednice i porodice uspostavile su svoje tradicije za ovakve proslave.
Grci su zaslužni za pojavu svećica na torti
Rođendan ide uz poklone, čestitke i… tortu! Ali nije uvek bilo ovako. Egipćani, Grci i Rimljani su slavili rođendane bogova i kraljeva, ali ne i običnih smrtnika. Jedini izuzetak su bili Rimljani koji su pekli prve rođendanske torte od brašna, oraha, kvasca i meda za proslavu svadbi i poneki 50. rođendan (samo ako je slavljenik bio slavan građanin, a ženski rođendani se nisu slavili nigde do 12. veka!). I pošto se u Bibliji nisu slavili rođendani, ni hrišćani nisu slavili rođendane.
Kako su nastali naši današnji rituali vezano za rođendan i tortu? U staroj Grčkoj, vernici su donosili kolače u obliku meseca u hram Artemide, boginje meseca i lova. Torte su bile ukrašene upaljenim svećama da bi sijale kao mesec.
Torte na dečjim rođendanima pojavljuju se prvi put u Nemačkoj
Nemci su verovatno prvi počeli da slave rođendane na sličan način kao što se to radi danas. U 18. veku, Kinderfest je bila zabava za dete. Ujutru bi se svećice poređale i upalile na torti, ali se one nisu duvale, već su umesto toga ostavljene da gore ceo dan do posle večere, do momenta kada se kolač pojede.
Pre duvanja sveća, pesma kojim se doziva ime slavljenika služi da se oteraju zli duhovi od njega. Čuvena pesmica "Happy birthday to you", najpoznatije je na svetu. Ova rođendanska pesma, koja je prva poslata u svemir, u vlasništvu je kompanije "Vorner mjuzik"(Warner Music), koja od nje godišnje zaradi čak 2 miliona dolara, dok od brojnih reklama i kampanja dobija od 500 do nekoliko stotina hiljada dolara.
Međutim, postoje dokazi da je pesma nastala 1893. godine jer je pronađena u okviru zbirke pesama, a smatra da su je napisale dve sestre iz Kentakija, kompozitorka Mildred i učiteljica Peti. Ove kreativne autorke napisale su je za decu a ime pesmice je bilo prvobitno bilo "Dobro jutro". Laka melodija i jednostavan tekst prilagođeni su kasnije raznim događajima, pre svega rođendanskim slavljima.