Magazin

Počela je Strasna nedelja - Evo kakvi su običaji za svaki dan pre Uskrsa

Velikim ponedeljkom počinje sedma i poslednja nedelja uskršnjeg posta a te dane do velikog hrišćanskog praznika bi trebalo provesti u strogom postu, molitivi i pokajanju. Ova nedelja koja ove godine počinje 10. a završava se 16. aprila 2023. godine, naziva se i Strasna ili Stradalna sedmica. A evo kakvi vas sve pravoslavi običaji očekuju, koji donose blagostanje i mir u dom.
Počela je Strasna nedelja - Evo kakvi su običaji za svaki dan pre Uskrsa© pixabay/dimitrisvetsikas1969

Kod svih hrišćana poslednja nedelja pred Uskrs zove se Strasna nedelja. Na hrišćanskom Zapadu to je Sveta nedelja, sa istim značenjem kao i kod pravoslavnih naroda. U ovoj nedelji se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. U našim hramovima vrše se posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju. U ovoj sedmici su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro toga dana primiti pričešće. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Svaki dan u Strasnoj nedelji, trebalo bi da se piše velikim slovom - od Velikog ponedeljka do Velike subote, i vezuje se za razne običaje, pa tako imamo Strasni ponedeljak - dan oprosta i bratske i sestrinske ljubavi. Ovo je praznik kada se prašta svima onima koji su nas na neki način povredili i kada se vernici kaju zbog grehova. Sa druge strane, najmlađi se uče da poštuju i vole svoju braću i sestre.

Strasni utorak je obeležen strogim postom. Na Veliku sredu žene nisu plele i šile. Veliki četvrtak je prema narodnom običaju dobar dan za ratarstvo, odnosno sejanje lubenica. U nekim krajevima zemlje na ovaj dan žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Najznačajniji dan u Strasnoj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u Pravoslavnim hramovima nema uobičajenog Jutrenja, niti Liturgije, ali ali se služe Carski časovi, Iznošenje Plaštanice i Opelo razapetom Isusu Hristu.

Cele Strasne nedelje se ne peva i ne igra, jer se u njoj obeležava najtužniji hrišćanski praznik,  dan raspeća Gospoda Isusa Hrista. Ovo je dan strogog posta, a najvažniji običaj je farbanje jaja. Prvo obojeno jaje u crveno naziva se čuvarkuća.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje znači radost, za one koji ga daju i one koji ga primaju.

image