Čemu služi smežurana koža na prstima nakon potapanja u vodi: Evo šta su naučnici otkrili

Svaki čovek primećuje kada provede neko vreme u vodi, dobija izražene bore na dlanovima i stopalima. Međutim, takva promena se ne dešava ni na jednom drugom delu tela i naučnici već decenijama pokušavaju da otkriju razlog ovog fenomena. Osim pitanja zašto se bore pojavljuju, spovode se mnoga istraživanja koja pokazuju šta one mogu otkriti o zdravlju pojedinca.

Za pojavljivanje bora na površini kože potrebno oko tri minuta potapanja prstiju u toploj vodi, u hladnoj oko deset, a naučnici smatraju da je trideset minuta sasvim dovoljno za pojavljivanje maksimalne količine bora.

Reakcija tela na vodu

Doktori su čak decenijama unazad analizirali do koje vrste promena dolazi u telu kada se prsti potapaju i naboraju, kao i šta nam one mogu reći o zdravstvenom stanju čoveka. Tokom jedne studije kojoj je cilj bio da otkrije proces i uzrok nastanka bora, svi učesnici eksperimenta su imali oštećenje srednjeg nerva na jednoj ruci, koji pomaže u radu simpatičkog nervnog sistema (mobilizuje telo pod stresom). Prsti ruke oštećenog nerva nisu dobili bore nakon dužeg potapanja u vodi, što ukazuje da nervni sistem može imati veliku ulogu u ovom procesu.

Drugačije istraživanje neurologa iz Singapura je pokazalo da što su duže ispitanici držali ruke pod vodom, dotok krvi u prstima je bio sve manji, što objašnjava zašto naborani prsti ujedno postaju bleđi i hladniji. Jedan od istraživača smatra da znojne žlezde na površini kože puštaju vodu unutra, što remeti nivo soli u koži i dovodi do sužavanja krvnih sudova. Gubi se "masa" u prstima i dolazi do bora zbog preostalog "viška" kože.

Ako je nervni sistem odgovoran za nastanak bora, to znači da postoji razlog za aktivno reagovanje tela na vodu na ovaj način, objasnio je za Bi-Bi-Si neuronaučnik i psiholog Nik Dejvis. Pre tri godine je vodio istraživanje u kojem je učestvovalo oko petsto ljudi. Merio je koliko im je snage bilo potrebno za držanje glatkih, plastičnih predmeta. Očekivano, bolje rezultate su imali oni čije su šake bile suve, umesto onih koji su ih na kratko potopili u vodu. Međutim, oni koji su imali mokre šake, ali sa naboranim vrhovima prstiju, imali su podjednako dobre rezultate kao oni koji su imali potpuno suve prste.

"Rezultati su bili jasni – bore dovode do boljeg trenja između prstiju i predmeta i omogućavaju korišćenje manje snage za čvrsto držanje predmeta," zaključio je Dejvis.

Zbog navedene teorije, stručnjaci upoređuju bore na prstima sa đonovima na cipelama ili gumama automobila, tako da postoji mogućnost da su one bile veoma korisne za čoveka tokom evolucije, kako bi se bolje snalazio u okolinama koje imaju mnogo vode. Ipak, još uvek ne postoji dovoljno dokaza koji mogu da potvrde da je navedena reakcija bila isključivo korisna za hodanje po vlažnim površinama i lakše držanje mokrih predmeta u praistoriji. 

Pomoć u medicini 

Postoje još mnoga pitanja bez odgovora vezana za ovu telesnu reakciju. Na primer, nije poznato zašto je u proseku ženama potrebno više vremena da provedu u vodi nego muškarcima, kako bi se pojavile bore na njihovim prstima. Takođe ne postoji odgovor na pitanje zašto se prsti "oporave" samo nakon desetak minuta, kad bore na prstima očigledno mogu biti korisne i za svakodnevne aktivnosti, ne samo kada se nalazimo blizu vode?

Iako postoje mnoge nerešena pitanja, boranje prstiju može otkriti mnoge informacije o zdravstvenom stanju tela. Na primer, do boranja dolazi znatno sporije kod ljudi koji imaju vitiligo i psorijazu, dok ljudi koji pate od cistične fibroze mogu dobiti veoma izražene i velike bore. U pojedinim slučajeva, kod onih koji imaju dijabetes tip 2 može doći do manje naglašenog i sporijeg pojavljivanja bora. Kada dolazi do asimetrije, to jest kada prsti jedne šake dobijaju bore, a drugi ne, onda to može biti znak Parkinsonove bolesti, jer nervi ne funkcionišu kako treba, jer ne reaguju na vodu.