Magazin
Od aristokratije do kravate - crna boja u istoriji mode
Ni jedna boja nije toliko uticajna i univerzalna kao crna. Od srednjovekovnih aristokrata, do "male crne haljine", ratnih uniformi i savremenih elegantnih odela, crna je oduvek bila neizostavni deo svetske i modne istorije.
Danas se crna garderoba može naći u svakom ormaru, bez obzira na pol, godište i lični stil osobe. Crna može predstavljati eleganciju, minimalizam, luksuz, ali može biti i simbol žaljenja ili biti asocirana sa negativnim karakteristikama čoveka (mnogi fiktivni zlikovci nose crnu boju). Svakome pristaje i lako je uklopiti je sa drugim bojama i zbog toga je toliko popularna danas.
"Crno zlato"
Ipak, malo pre početka srednjeg veka, crna boja za tekstil je nekada bila veoma retka, zato što proces dobijanja tamnih pigmenata nije bio dovoljno razvijen u mnogim delovima sveta. Kada je došlo do unapređenja tekstilne industrije, boje kao što su puprurna, plava i crna su bile isključivo rezervisane za visoke društvene slojeve. Posmatranjem mnogih istorijskih umetničkih dela se može potvrditi da su aristokrate uživale u nošenju vibrantnih boja, zajedno sa crnom odećom, koja je postepeno postajala simbol autoriteta i moći. (Slika: Jan Van Ajk, "Portret Arnolfinijevih", 1434. godine)
Vremenom, crna boja tekstila se sve češće proizvodila i koristila, tako da više nije bila toliko retka. U zavisnosti od zemlje i kulture, značenje crne boje se menjalo. Negde je predstavljala eleganciju i prefinjenost, negde se nosila isključivo na sahranama, a na pojedinim područjima je bila rezervisana isključivo za radničke uniforme. Sigurno je bilo da je crna ubrzo postala jedna od najpopularnijih boja za tkanine. Međutim, izdvajaju se dva ključna trenutka u istoriji kada je zaista postala "svetska".
Crna postaje "mejnstrim" pomoću kravate i haljine
Smatra se da je Bou Brumel, jedan od prvih britanskih modnih "influensera" devetnaestog veka, izumeo muško formalno odevanje ("crna kravata"), verujući da moderan čovek mora nositi crne pantalone, kaput i čistu belu majicu, jer je "kako bi čovek zaista bio elegantan, ne bi trebalo da se previše izdvaja".
Godinama kasnije, modna dizajnerka Koko Šanel je 1926. godine lansirala jednu od najuticajnijih kreacija u istoriji mode: malu crnu haljinu. "Vog" magazin ju je nazvao "Šanelovim Fordom", upoređujući je s popularnim automobilom koji je svako mogao da priušti. Šanel je želela da se svaka žena, bez obzira na društveni status, može osećati udobno, ali u isto vreme prefinjeno.
Haljina je bila sličnog stila kao uniforme koje su mnoge radnice u buticima nosile i postala je hit u visokoj modi. Od tada su mnogi kreirali na hiljade različitih verzija "male crne haljine" i danas svaka žena ima barem jednu crnu haljinu koja može ujedno da se nosi preko dana, na poslu ili u izlazak.
Neke od najpoznatijih crnih haljina u istoriji, pored originalnog "Šanel" dizajna su: Odri Hepburn na posteru za film "Doručak kod Tifanija", "osvetnička haljina" princeze Dajane i brojne kratke crne haljine koje bi holivudske glumice u devedesetim nosile na crveni tepih, najčešće bez aksesoara.
Uvek prilagodljiva i bezvremenska
Crna boja u modi deluje kao da ima beskonačno primena. Može predstavljati eleganciju, pročišćenost, lepotu u jednostavnom i minimalnom dizajnu. Stilisti će uvek predložiti nošenje crne za isticanje figure i prefinjen izgled. U mnogim delovima sveta, crna se asocira sa smrću i žaljenjem, jer je duboka, misteriozna i "guta" svetlo oko nje. Isto tako, crna boja je toliko vizuelno dominantna, da mnogi istoričari smatraju da je imala veliku ulogu u uspehu ratnih propagandi (najčešći primer su nacističke uniforme Drugog svetskog rata).
Bez obzira na kontekst, crna boja skoro uvek može biti odličan izbor i neizostavni deo sveta mode, pa samim tim i umetnosti, jer predstavlja specifičnu lepotu i poetičnost, ali i autoritet i zagonetnu dubinu.
