Tamjan: Od Kleopatrine nege do verskih običaja širom sveta

Pre 5.000 godina tamjan je bio vredan poput zlata, kada se njime trgovalo na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi. Upravo su ga stari Egipćani posebno cenili, svakodnevno ga koristeći u svojim hramovima, ali su ga koristili i prilikom mumifikacije i balsamovanja preminulih. Pominje se u jednom od najstarijih sačuvanih medicinskih egipatskih spisa u čak 877 recepta. A poznato je da ga je Kraljica Kleopatra koristila za negu kože.

Lekovita svojstva

Poznato je da su se još Stari Rimljani i Grci lečili uz pomoć tamjana, a najčešće su njim rešavali probavne probleme. Još jedna stara kultura imala je svoju medicinu u kojoj je ova mirisna smola bila omiljena. Ajurveda (tradicionalna medicina u Indiji), propagirala je svakodnevno kađenje kuće za koje se verovalo da će doneti dobro zdravlje svim ukućanima. Ovom smolom, Indijci su lečili astmu i artritis, isceljivali rane i čistili krv.  

U kineskoj tradicionalnoj medicini koristio kao lek za opuštanje mišića, jačanje cirkulacije, menstrualne poremećaje, urinarne infekcije, kontrolu bola, i kod preteranog znojenja.

Na Bliskom istoku ljudi su imali običaj da žvaću smolu tamjana, za dobro zdravlje usne duplje, a ovaj običaj je bio prisutan i u našoj narodnoj medicini, pa se mali komadić stavljao na zub koji boli.

Najvažniji sastojak tamjana, bosvelijska kiselina koja ima snažno antiupalno dejstvo i efektno ublažavaju bol uzrokovan artritisom, razlog je što je i na Zapadu poznat i to najviše po svojim antiupalnim svojstvima. Nauka je dokazala da ekstrakt tamjana može ublažiti neurološka oštećenja, pomoći kod depresije i nervne napetosti, ali isto tako i sprečiti bolesti krvnih sudova, uključujući dobar uticaj na smanjenje holesterola.

Primena u hrišćanstvu

U obredne svrhe upotrebljava se od IV veka, kada je praksa kađenja prodrla u život hrišćanske crkve najpre na Istoku i to u počast caru, a kasnije i u liturgiju. Na zapadu se kađenje tamjanom u liturgiji uvodi tek u VII veku.

Tamjan se pominje se u Starom zavetu kao jedan od darova koje su mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu, uz smirnu i zlato.

Indijski tamjan (Boswellia Serrata)

Ova aromatična smola dolazi sa drveta koje raste širom Azije i Afrike, najviše u Sudanu, Etiopiji, Arabiji i Indiji. Drveće počinje da proizvodi smolu posle osam do 10 godina, od tada se drvo zaseca dva do tri puta godišnje, a poslednje sakupljanje obično daje najbolju smolu.

Međunarodna unija za zaštitu prirode je 1998. godine upozorila da je ova vrsta ugrožena. Stručnjaci tvrde da im preti gubitak staništa i prekomerna eksplatacija, jer se većina nalazi u sušnim siromašnim regionima na kojima vladaju ratni sukobi. Upravo zbog toga, berba i prodaja smole je jedini izvora prihoda za većinu stanovnika krajeva u kojima ovo drvo uspeva. 

Eterično ulje tamjana

Izuzetno je popularno u aromaterapiji i aromakozmetici, a u kozmetici se najviše koristi za negu zrele kože. Zapravo, to je sigurno i najstarija antiejdž kozmetika, korišćenje u kompliciranim formulacijama za mumufikaciju ali i u maskama koje su koristile žene Starog Egipta u borbi za večnu lepotu.