Magazin

Savršeno ili nikako: Zbog čega je perfekcionizam loš

Iako mnogi perfekcionizam doživljavaju kao kvalitet i vrlinu, u stvarnosti on može štetno uticati na naš život. Na koji način nas neprestano stremljenje ka savršenstvu sabotira u postizanju uspeha i čini da se naša dostignuća čine nedovoljno značajnim?
Savršeno ili nikako: Zbog čega je perfekcionizam loš© Freepik / Racool_studio

Perfekcionizam nije nikakav poremećaj ličnosti, već karakterna osobina, pri kojoj je čoveku svojstveno stremljenje ka nerealno visokim standardima u različitim životnim sferama. Ipak, ovakav sklop ličnosti često može negativno uticati ne samo na samopouzdanje, već i na društvene i emotivne odnose, s obzirom da zahtevi za savršenstvom često izlaze iz ličnih okvira i "preslikavaju" se i na ljude u našem okruženju.

U praksi se perfekcionizam može podeliti na zdrav i patološki, pri čemu:

  • čovek sa zdravim nivoom perfekcionizma pred sobom postavlja realistične ciljeve, koji mu pomažu da se razvija i ide napred
  • osoba sa patološkim perfekcionizmom sebi postavlja nerealistične ciljeve i previsoke standarde, koji su povezani sa konstantnim nezadovoljstvom. Kao posledica javljaju se strepnje, nesigurnost i hronična anksioznost

"Sve ili ništa" - put ka izgaranju

Osoba koja pati od perfekcionizma neretko se susreće sa hroničnim pritiskom, koji nastaje kao posledica opsesivnih misli da svoj posao ne obavlja dovoljno dobro: dalje slede korekcije (onoliko puta koliko perfekcionista smatra da je potrebno), a zatim i probijanje rokova, premda svaka korekcija zahteva vreme. A čak i kada se rokovi ne probiju, perfekcionista je i dalje nezadovoljan. "Sve ili ništa" glavni je princip funkcionisanja perfekcionista, pa je zato njihov strah od grešaka i najmanjih neuspeha glavni okidač za izgaranje.

Perfekcionista se fokusira na verifikaciju sa strane: "Treba da uradim sve savršeno kako bi me drugi pohvalili i ocenili moj trud" glavni je motiv za neprestano stremljenje ka idealnom, a ipak, često se previde, pa čak i potpuno zapostave lične želje i potrebe. Sa takvom postavkom prioriteta, perfekcionista smatra da se ljubav i podrška okoline zaslužuju samo kada je sve idealno i bez greške, a upravo to je manifestacija manjka ljubavi prema sebi.

Zbog čega je perfekcionizam loš

U pokušajima da urade sve savršeno i bez greške, perfekcionisti rizikuju da izgube mnogo više nego što će dobiti, budući da preterano visoki standardi dovode do toga da utrošak vremena i snage neprekidno raste.

Sigurno ste čuli za Pareto princip: "20 procenata napora daje 80 posto rezultata, dok preostalih 80 posto napora - samo 20 procenata rezultata" - perfekcionisti spadaju u grupu čijih 80 procenata vremena daje 20 posto rezultata.

Perfekcionizam i samopouzdanje

"Ko radi, taj i greši": greške su sastavni deo svakog procesa i neophodne su za naš rast i razvoj, kao i razumevanje koji koraci dovode do uspeha, a koje je najbolje eliminisati, kako bismo postigli rezultate.

U trci za savršenstvom, perfekcionista lako može upasti u zamku sopstvenih ideala i narušiti samopouzdanje i veru u sebe, budući da je fokus isključivo na greškama i nesavršenostima. Akcentovanjem negativnih stvari perfekcionista se poput veverice u točku vrti u krug, trudeći se da svaki sledeći put bude još bolji, još bolji, još bolji...

image