Stres na poslu i kako se nositi sa njim
Bilo da ste trenutno u radnom odnosu ili ste frilenser, sigurno znate kakav je osećaj biti pod stresom koji je prouzrokovan poslom.
Kako naše telo reaguje na stres?
U trenutku kada se suočite sa stresom na poslu, vaše telo i um reaguju gotovo momentalno, izazivajući fizičku reakciju: srce počinje da kuca ubrzano, dah postaje plići, a mišići u telu počinju da se kontrahuju. U glavi odzvanja samo jedna rečenica: "Ako ovo ne rešim, sigurno ću dobiti otkaz!", nakon čega slede dani i noći rešavanja dramatične situacije u kojoj smo se našli. Sve to nije toliko strašno ukoliko se dogodi jednom, ali šta ukoliko se dešava svakodnevno? Vremenom hroničan stres na poslu može dovesti do psihološkog sindroma pregorevanja ("burnout"), čiji su najčešći simptomi osećaj iscrpljenosti, prokrastinacija i ciničan pogled na svet oko sebe, dok u perspektivi može uticati i na mentalno i fizičko zdravlje.
Kako se boriti sa stresom na poslu?
Postoje određene taktike koje se koriste u kognitivno - bihejvioralnoj terapiji, a koje se uspešno mogu primenjivati i kada je upravljanje stresom na poslu u pitanju, poput: strategije rešavanja problema, strategije opuštanja, svesnosti i preispitivanja negativnih misli.
Rešavanje problema predstavlja strategiju aktivnog suočavanja koja podrazumeva specifične korake koji se preduzimaju kako bi se neki izazov rešio ili prevazišla prepreka.Ti koraci su:
- Definisanje problema
- Razmatranje potencijalnih rešenja
- Rangiranje potencijalnih rešenja
- Razrađivanje plana aktivnosti
- Testiranje odabranog rešenja
Strategija opuštanja pokazala se kao izuzetno efikasna u redukovanju, čak i potpuna pri suzbijanju gore pomenutih fizičkih reakcija, kao i naleta anksioznosti prouzrokovane poslom. Sve što je potrebno da uradite jeste: da se udobno smestite na stolicu ili u fotelju, zatvorite oči i počnete da opuštate jednu po jednu mišićnu grupu, počevši od nogu pa naviše, pri čemu period kontrakcije treba da traje 10 sekundi, a vreme između dve kontrakcije treba da bude 20 sekundi. Svaki put kada opustite mišiće, pomislite: "opusti se" u sebi.
Kao posledica hroničnog stresa javlja se i subjektivnost pri proceni situacije, pa se i one koje nisu negativne, po automatizmu svrstavaju u isti koš sa onima koje to jesu. Preispitivanje negativnih misli, kao jedna od strategija za borbu protiv stresa na poslu, ogleda se u ponovnoj proceni negativnih osećaja i posmatranja svake negativne misli ili situacije kao hipoteze, a ne kao činjenice, kao i razmatranja drugih mogućih ishoda. Regularnim praktikovanjem ove taktike kako na poslu, tako i u privatnom životu, možete smanjiti nivo negativnih misli i time značajno poboljšati kvalitet života.
Taktika povećanja svesnosti pomaže nam da obraćamo više pažnje na trenutak, da ga posmatramo sa radoznalošću i prihvatanjem, a da prošlost i budućnost, razmišljanja koja nam pojačavaju osećaj anksioznosti, ostavimo po strani. Ova taktika najbolje se razvija praksom, a vežbe meditacije pokazale su se kao najefikasnije.
