Više od reči: Koje tajne nam otkrivaju gestovi koje koristimo svakodnevno i odakle potiču

U nastojanju da se sporazumemo sa drugim ljudima, često koristimo različite gestove. Imajući u vidu da je takav vid komuniciranja star gotovo koliko i sam čovek, ne treba da čudi da postoje neki univerzalni znaci, karakteristični za ljude u celom svetu.

1. Znak "V"- od otpora do pobede

Visoko podignuta dva prsta (kažiprst i srednji prst), zapravo su jedinstven znak, sa dva značenja.

U pitanju je formiranje latiničnog slova "V" koje je originalno značenje dobilo tokom trajanja Drugog svetskog rata, kada je belgijski političar Viktor de Lavaleje, tokom emisije na Bi-Bi-Si radiju, predložio slušaocima u okupiranoj Evropi da koriste pomenuti znak kao simbol otpora nad Nemcima.

Kasnije, tokom šezdesetih godina, kada je postao prihvaćen u Evropi, znak je postao simbol za "mir". Mnogi ga danas koriste da simbolizuju pobedu ili trijumf, po ugledu na englesku reč za pobedu - V (viktori - victory).

2. Vulgarni srednji prst

Pokazivali su ga u nekim grčkim dramama i komedijama zajedno sa drugim vulgarnim gestovima, poput "mahanja" muškim polnim organom. Postoje podaci da je grčki pisac Aristofan ovaj gest upotrebio u komediji "Oblaci" 424. gorine pre nove ere, kada jedan od likova pokazuje srednji prst u diskusiji sa filozofom Sokratom.

A iz ove drevne kulture dolazi nam i čuvena rečenica grčkog biografa Diogena koji se političaru Demostenu, uz podizanje srednjeg prsta, obratio rečima: "Evo ga najveći demagog Atine!".

Ovaj gest "nepristojnim prstom" nazivali su nešto kasnije građani starog Rima, a predstavljao je fizičku pretnju. Latinska fraza za srednji prst bila je "drski prst" ili prst kojim ću te probušiti. Koristio se čak i u rapsravama u Senatu, kažu istoričari. 

Pojedini istorijski izvori navode da je rimski imeperator Kaligula terao podanike da mu, umesto ruke, ljube srednji prst, kojim bi prethodno sugestivno mahao kako bi još više podsećao na penis.

Ali upravo u Rimu, paralelno se pojavljuje i verovanje da će pokazivanjem ovog gesta, otkloniti uroke i imati više sreće u životu. Imajući to u vidu, svaki put kada bi se Rimljani susretali sa zlonamernim pogledom, verovali su da će se zaštititi od kletvi tako što će pokazati magični srednji prst.

U savremenoj kulturi, često se može videti, na primer na stadionima, kako navijači jednog tima suparnicima pokazuju dva prsta, malo iskošena, ili horizontalno. Reč je o "duplom falusu", kako ga opisuju istoričari i etnolozi.

U svakom slučaju, pokazivanje srednjeg prsta odavno je prevazišlo nacionalne, jezičke, kulturološke i sve druge okvire i granice. Danas se ovo gestikuliranje može videti svakodnevno, na svakom koraku - na koncertima, protestima, utakmicama, na ulici...

Ipak, pojedini etnolozi smatraju da ovaj gest nije samo pokazivanje muškog polnog organa, već može da simbolizuje protest, bes, čak i uzbuđenje.

3. Palac gore, palac dole

Ovi simboli vas mogu asocirati na gladijatorske borbe i odlučivanje o životu gladijatora nakon borbe. Opšte je verovanje da je palac usmeren nagore značio da će gladijator biti pomilovan, a spušten palac da ga čeka smrt.

Vekovima kasnije, Francuzi i Englezi su razvili nešto drugačija značenja ovih znakova. Naime, palčevi podignuti na gore su simbolizovali dobar kvalitet određene hrane, dok su palčevi usmereni na dole imali negativnu konotaciju. Istovremeno Kinezi su palčevima okrenutim na gore označavali nešto izvanredno.

Danas klikom na jedan od ovih palčeva, možete komentarisati nečiji tekst, sliku ili video na društvenim mrežama.

4. Mirenje malim prstom

Kada smo se kao deca, nakon svađanja sa prijateljima, mirili sa istima, pevali smo - "Mir, mir, mir, niko nije kriv..", a čin mirenja podržavao je i gest hvatanja malim prstima. 

Zašto je mali prst najbolji za mirenje? Neki kažu da je to zato jer što kroz mali prst prolazi meridijan srca. Drugi smatraju da je ova navika nastala iz toga što je mali prst "najslabiji u šaci", pa ovim gestom pokazujemo da nam svađa i nije bila toliko bitna, da je slabašna.

Mirenje malim prstom originalno potiče iz Japana, tačnije nastao je negde u periodu između 1600. i 1803. godine i nazvan je "yubikiri" iliti otsecanje psta, a pratila ga je pesmica "Onaj ko laže neka bude nateran da proguta hiljadu igala". U Italiji običaj se zove "giurin giuretto" - kunem se. Dok se na Ostrvu Men, deca zaklinju na prijateljstvo malim prstom uz pesmicu "Stiči prijatelje, nikada ne prekidaj prijateljstvo, a ako ga prekineš dobićeš grip i to će ti biti kraj!"

5. OK

Znak OK, koji se pravi tako što se kažiprst i palac spoje vrhovima, a ispruže ostali prsti iznad njih. Ovaj gest je uobičajen u Americi i većini engleskog govornog područja što znači da sve ide dobro i po planu. Takođe ga redovno koriste ronioci da pokažu svojim ronilačkim partnerima da je sve u redu sa opremom.

Međutim, u Latinskoj Americi, ovaj gest se smatra izuzetno nepristojnim, što je otkrio Ričard Nikson nakon što ga je pokazao Brazilcima koji su čekali njegov dolazak u Rio de Žaneiro, a koji su na njegov pozdrav odgovorili horskim negodovanjem. U Australiji ovaj gest znači "nula", a na Novom Zelandu se u osnovi smatra da je korisnik lenj.

Zašto su nam gestovi važni

Desetine naučnih studija govore o značaju korišćenja gesta u ljudskoj komunikaciji, a pre svega se govori o: 

• Ljudi su rođeni da "govore" svojim rukama.

Istraživači su otkrili da bebe koje koriste više pokreta rukama sa 18 meseci kasnije imaju veće jezičke sposobnosti. Pokreti rukama govore o velikoj inteligenciji.

• Pokreti rukama čine da vas ljudi slušaju

Spenser Keli, vanredni profesor psihologije i kodirektor Centra za jezik i mozak na Univerzitetu Kolgejt, otkrio je da gestovi teraju ljude da obrate pažnju na akustiku govora. "Gestovi nisu samo dodaci jeziku, oni zapravo mogu biti njegov osnovni deo!", rekao je ovaj naučnik. 

• "Jače je od nas"

Gestovi rukama su nam prirodni. Spenser je čak otkrio da slepi ljudi koriste gestove rukama kada razgovaraju sa drugim slepim osobama.

• Pokreti pomažu da se lakše zapamti rečeno

Korišćenje pokreta rukama dok govorimo ne samo da pomaže drugima da zapamte ono što mo rekli, već nama pomaže da govorimo brže i efikasnije!

• Neverbalna objašnjenja pomažu da razumemo više

Jedno istraživanje je pokazalo da kada deca gestikuliraju dok objašnjavaju kako rešavaju određeni matematički problem, zapravo bolje uče nove strategije rešavanja problema.