Bosonogo detinjstvo: Zašto je dobro da deca hodaju bosa

Nismo rođeni u cipelama, tako da je hodanje bosih nogu možda najprirodniji izbor, a naučnici kažu da hodanje bez obuće pomaže u izgradnji mišića na stopalima i podstiče prirodniji hod. 

Zapravo, ljudsko stopalo pri rođenju nije minijaturna verzija stopala odrasle osobe, pre svega jer uopšte ne sadrži kosti i sastoji se od mase hrskavice. Ova masa se tokom godina okoštava i postaje 28 kostiju, koje postoje u stopalu odrasle osobe. Ovaj proces nije završen sve do kasnih tinejdžerskih godina, tako da je ključno da obuća, kada se nosi, bude dobro odabrana.

Postoje naučni dokazi koji govore da su ravna stopala mnogo češća kod dece koja obično nose cipele, nego kod dece koja ih ne nose. Jedno od istraživanja sugeriše da strukturne i funkcionalne promene mogu biti rezultat toga što stopalo mora da se prilagodi obliku i suženju cipele, umesto da mu se dozvoli da se prirodno razvija. I što je noga mlađa, veća je mogućnost oštećenja.

Nasuprot nošenju obuće, stoji činjenica da smo svi mi rođeni da hodamo bosi, a deci obično nije potrebno mnogo ubeđivanja da bi odbacili cipele. Kao roditelj ili staratelj, sve što treba da uradite je da podržite prirodnu sklonost dece da istražuju svet bez cipela, počevši još u detinjstvu.

Prve cipelice

Uprkos tome koliko male patike mogu biti neodoljive, ne postoje naučni dokazi da bebe moraju da nose cipele kada nauče da hodaju. U stvari, moglo bi da bude suprotno - šetanja bez cipela pomaže malom detetu da poboljša ravnotežu, snagu i koordinaciju.

Jedina mera koju treba uzeti u obzir je temperatura podloge po kojoj dete hoda. Ako je hladno, nešto sa tankim đonom, kao što su čarape, zaštitiće njihova stopala od hladnih površina, a dozvoliti novom šetaču da istražuje teksturu i oseti različite površine, bilo da se radi o travi, pločicama, pesku ili tepihu.

Problemi sa cipelama

Najveći problem sa dečijim cipelama je njihova krutost. Dete voli da slobodno trči, da se penje na drveće, da vozi bicikl. Veoma je malo savijanja ili gipkosti u đonu dečije cipele. Nedostatak direktnog kontakta sa podlogom po kojoj trči ili se penje, takođe može dovesti do problema da dete ne ume da proceni kada je u opasnosti da prokliza ili padne.

Takođe, loše izabrana obuća i nepravilna upotreba takođe mogu izazvati urasle nokte i strukturne probleme u dečjem stopalu. A nepravilna upotreba obuće koja ne dozvoljava sušenje preznojene noge, može dovesti do atletskog stopala koje najčešće nastaje od gljivica.

Istraživači u Južnoj Africi su 2007. godine uporedili zdravlje stopala osobe sa zdravljem skeleta starog 2.000 godina. Zaključili su da su ljudi imali zdravija stopala pre nego što su počeli redovno da nose cipele. Glavni istraživač je javno prokomentarisao da veruje da naučni dokazi podržavaju tvrdnju da komercijalno dostupna obuća nije zdrava za stopala.

Ali, naravno, ove studije govore o odraslim osobama. Šta je sa decom? Zagovornici bosonoge uglavnom tvrde da dečije cipele menjaju rastuće stopalo, primoravajući ga da se prilagodi obliku cipele. Umesto toga, kažu, stopalima treba dozvoliti da se prirodno razvijaju - a to znači da su oslobođeni ograničenja.

"Mala deca drže podignute glave kada hodaju bosa. Povratne informacije koje dobijaju sa zemlje znače da je manje potrebe da gledaju dole u obuću, što ih navodi da izgube ravnotežu i padnu", kaže Trejsi Brn, pedijatar specijalizovan za podopedijatriju.

A šta bosonogo hodanje čini za malo dete:

⦁ Poboljšava motoričke sposobnosti - studija o deci u Nemačkoj i Južnoj Africi iz 2018. godine, navodi da bosonoga igra može doprineti poboljšanju motoričkih veština, posebno kada su u pitanju ravnoteža i skakanje.

⦁ Sprečava povrede - ljudi koji idu bosi ili nose minimalističke cipele razvijaju šira stopala, što pomaže u ravnomernijoj raspodeli težine tela i može sprečiti povrede.

⦁ Ojačava dečija stopala - obuća može da oslabi mišiće stopala, dok hodanje bez nje ili samo u laganim čarapicama, podržava normalan hod, pokazuje jedna studija iz 2018. godine.

⦁ Gradi nove neuronske veze - bosi hod stimuliše hiljade nervnih završetaka u stopalima i aktivira vestibularni i proprioceptivni sistem (osećaj položaja i kretanja tela) u mozgu dece. Ovo pomaže deci da orijentišu svoja tela u prostoru i razvijaju veštine poput ravnoteže i koordinacije.

Recite "da" bosonogoj igri

Kada deca skinu cipele i osete tlo pod nogama, oni postaju svesni svojih čula, tela i okoline. Ali ne radi se samo o dečjim stopalima, već i o činjenici da bosonoga igra utiče i na razvoj mozga. Iz ovog razloga, pedijatri savetuju da deca hodaju bosa i da im se ne obuvaju cipele pre nego što su potpuno spremna za hodanje, da do tada provode vreme bosa.

Kasnije, kako dete raste, roditelji se brinu da će se dete isprljati ili dobiti neku bakteriju, pa ne daju deci da šetaju bosa i tako prave veliku grešku. Drugi se brinu da će se deca prehladiti ako hodaju bosa. Istina je da je koža na tabanima deblja nego na drugim delovima tela i zbog toga je zaštita na tabanima bolja.

Međutim, mi obično ne hodamo po prirodnim površinama. Hodanje bosih nogu po tvrdim površinama kao što su ulice, podovi, terase i igrališta može izazvati bol u stopalima. To čak može dovesti do bolova u nogama i leđima. I dok je manje verovatno da će se deca umoriti od stajanja ili hodanja po tvrdim površinama nego odrasli, potrebno je više energije za hodanje po tvrdim površinama nego po mekim, poput trave.

Čak i najzagriženiji zagovornici bosonogog hodanja smatraju da ipak postoje mesta na kojima deca moraju da nose cipele:

⦁ Tokom toplog dela dana u letnjim mesecima, pesak ili asfalt mogu izazvati ozbiljne opekotine.

⦁ Insistirati na cipelama u potencijalno opasnoj situaciji poput košenja trave, do hodanja po javnim šetalištima u kojima može biti stakla ili opasnih materijala.

⦁ Ne zaboraviti da je priroda stanište mnogih životinja, pa će se tokom bosonoge štete malene noge suočiti sa potencijalni problemima kao što su ti insekti, paraziti, zmije ili druga stvorenja koja mogu doći u kontakt sa stopalima deteta.

Zašto je bolje da dete šeta bosih nogu 

Nedavna istraživanja sugerišu da bosonogo hodanje nije samo suštinska uspomena iz detinjstva, već i praksa koja potencijalno menja zdravlje koju bi svi trebalo da redovno primenjujemo - i deca i odrasli.

Neki pedijatri preporučuju da se deca što više puštaju bosa, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. Šetnja napolju daje prirodne poruke dečijim stopalima dok hodaju po šljunku različite veličine i neravnom terenu. Upravo taj otpor stopalima i nedoslednost koju priroda nudi, integriše reflekse u stopalu i formira jake lukove. Bosa stopala u prirodi pomažu razvoj normalnih obrazaca hoda, ravnoteže i tolerancije na dodir u stopalima, a sve to pruža snažnu osnovu za samouvereno i dobro kretanje.

A ne bi trebalo zanemariti ni energetske elemente povezivanja sa prirodom, za koje mnogi naučnici tvrde da su se izgubili vremenom. Šta pokrećemo kada hodamo bosim nogama po travi ili zemlji?

1. Uzemljenje: Korišćenje prirodne energije Zemlje

Kada praktikujemo uzemljenje, povezivanje naše kože direktno sa prirodnim površinama, negativni elektroni sa podloge se apsorbuju u naša tela. Ovo nadoknađuje veliki broj pozitivnih elektrona koje svakodnevno apsorbujemo iz života u svetu okruženom električnim uređajima, bežičnim internetom i mobilnim telefonima. Uzemljenje nam omogućava da povratimo našu prirodnu ravnotežu.

Takođe se smatra da su bol, umor, loš san, autoimuni poremećaji i hronične bolesti povezani sa upalom koju su izazvali takozvani "slobodni radikali". Povećanje broja negativnih elektrona u telu je ključno za držanje slobodnih radikala pod kontrolom, a najjednostavniji način da se to uradi je opet - uzemljenje. Šetanje bez obuće od samo pola sata po prirodnim površinama, daje telu vremena da apsorbuju te neophodne negativne elektrone.

2. Stimulišu se tačke pritiska i nervni sistem

Stopala su opremljena višestrukim tačkama pritiska i nervnim završecima koji prenose poruke drugim delovima tela. Nošenje cipela umanjuje efikasnost ovih nervnih završetaka, dok gola stopala stimulišu i njih i ceo nervni sistem. To je možda najlakši i najisplativiji oblik senzorne igre!

3. Neguje se veza sa prirodom

Skidanjem cipela deca postaju svesnija svog okruženja: Kakav je osećaj na travi? Da li oseća neki oštar kamen pod nogama? Šta je to šušnulu u žbunu?...sve ovo dovodi do pojačanog rada čula i deca počinju da obraćaju pažnju. Iz te pažnje proizilazi uvažavanje prirodnog sveta kroz koji hodaju. Kada je svih pet čula potpuno angažovano, ona se u potpunosti povezuju sa prirodom i, na kraju krajeva, šta je bolje od detinjstva da se razvije ljubav prema životu u prirodi?